УТОРАК, 26.СЕПТЕМБАР 2017.

11:00

11.00  Градски трг
Концерт: Класика у 11
Хор ОМШ при Уметничкој школи Стеван Мокрањац,  Неготин
Диригент: Александра Ђукић

12:00

12.00  Мокрањчева родна кућа
Научна трибина
Тема: Ка савременом читању Мокрањчевoг наслеђа
Предавач: др Катарина Томашевић, музиколог, научни саветник Музиколошког института САНУ

др-Катарина-ТомашевићПрошло је пуне три деценије од тренутка у коме је др Драгутин Гостушки, композитор, музиколог, естетичар и уметнички критичар, истовремено велики поштовалац Мокрањчевог дела и својевремено чест и радо виђен гост неготинског фестивала, смело прогласио Херувимску песму (из Литургије) „најлепшом песмом на свету”. Будући свестан ризика који једна оваква изјава носи по репутацију естетичара, Гостушки је њоме заправо широм отворио врата бескрајном ланцу нових упитаности о кључном критеријуму на основу кога се Мокрањчево дело препознаје као канонска вредност националне, европске и светске баштине.
О Мокрањцу је, знамо, још за живота много писано. Његовом животу и делу посветили су своје најбоље и најнадaхнутије странице његови млађи следбеници – композитори Коста Манојловић, Петар Коњовић, Миленко Живковић, којима је, према Коњовићевим речима, Мокрањац „указао на пут”. Мокрањчев пребогат мелографски и композиторски опус није излазио из жиже пажње ни доајена националне науке о музици (споменимо само Стану Ђурић-Клајн, Драгослава Девића, Надежду Мосусову, Роксанду Пејовић), да би своју „отвореност” за нова читања и вредновања потврдио и у многобројним истакнутим доприносима следећих генерација истраживача, до тренутно  најмлађих.  Мокрањчево дело показало се плодним и захвалним тереном и за примену појединих најактуелнијих теоријских полазишта, што је за последицу, с једне стране, имало отклон од саме музике, а с друге стране подстакло све крупнији искорак превасходно ка сагледавању ефеката Мокрањчевог укупног деловања и праксе у идеолошком, политичком и друштвено-историјском контексту епохе.
Питање виталности саме Мокрањчеве музике током дугог 20. и почетком нашег века, такође и питање непресахле радости и љубави коју за њу деле подједнако хорски диригенти, певачи и публика, враћа нас, међутим, на централно питање естетске вредности на којој она почива. Ако је својевремено проф. Властимир Перичић луцидно указао на формалне сродности Руковети с појединим класицистичким облицима Запада, а Д. Гостушки закључио да се Мокрањац, услед непролазних естетских домета својих остварења мора сматрати  класиком српске музике, чини се да питање о природи лепоте Мокрањчевог дела позива да му се опет вратимо, идући мање или више извесним истраживачким путевима новијих музичко-естетичких анализа и интерпретација. Све и да ти путеви залутају у меандрима Јанкелевичевог света „неизрецивог”, већ то само путовање би истраживачима много даровало, ширећи хоризонте поимања племените лепоте Мокрањчевог дела. Једна засебна стаза требало би да осветли и сложено питање преображаја канона интерпретације Мокрањчевог дела у протеклом и савременом добу, док би се на трећем краку савременог читања Мокрањчевог наслеђа разоткриле и многобројне, за сада недовољно испитане везе са жанровима популарне музике.
Предавање је илустровано видео и музичким примерима, који, између осталог, потркепљују тезу према којој се Мокрањчево дело дефинише као полазни модел за потоњи стилски преображај српске музике у 20. веку.

13:00

13.00 Мокрањчева родна кућа
Промоција монографске публикације Рађање српске музичке културе и
DVD-ja са циклусом емисија о историјату српске музике Драгутина Гостушког
Издање Музиколошког друштва Србије и РТС-а

Драгутин Гостушки, Рађање српске музичке културе, РТС и МДС, 2017.
Поводом тридесет година од премијерног емитовања истоимене серије РТС-а

Најзахтевнији и најамбициознији телевизијски пројекат коме је Гостушки посветио највећу пажњу, била је управо серија Рађање српске музичке културе. За самог Гостушког, тада већ у зрелим годинама, она је имала и смисао новог, такорећи пионирског истраживачког подухвата, с обзиром на то да су теме националне историографије музике, поготово оне везане за раније епохе, до тог времена претежно остајале ван главних токова његовог музиколошког рада. Да је избор уреднице Снежане Николајевић да управо Гостушком повери главну улогу у серији био у потпуности основан, уверава нас чињеница да осам епизода серије граде мозаик богато документоване, свеже и ефектне историјске интерпретације токова српске музике, која своју високу едукативну вредност и уверљивост дугује и аутентичном, личном печату сценаристе и водитеља.
Катарина Томашевић, стручни редактор

 

14:00

14.00 Уметничка школа  Стеван Мокрањац
Мајсторски курс соло певањa Зорана Тодоровића
Милица Илић, клавирска сарадња
Зоран-Тодоровић,-тенор

.

Мајсторски курс соло певања  Зорана Тодоровића, тенора и оквиру 52. Мокрањчевих дана у Неготину, у сали Уметничке школе Стеван Мокрањац,
од 26.09-28.09.2017, 14-18 сати
Mилица Илић, клавирска сарадња

19:30

19.30 Мала сцена биоскопа Крајина
Концерт:
Камерни оркестар Гудачи Светог Ђорђа
Солиста: Марко Јосифовски, виолина

Камерни-оркестар-Гудачи-Св.-ЂорђаКамерни оркестар Гудачи Св. Ђорђа ове године обележава 25 година постојања. Основан је 1992. године, на иницијативу групе бивших ученика Школе за музичке таленте из Ћуприје и проф. Петра Ивановића. Од оснивања до данас, више генерација најеминентнијих уметника прошло је и дало свој печат овом јединственом београдском камерном ансамблу. Прва награда на Међународном такмичењу Музичке омладине у Београду 1996. године, освојена под уметничким руководством проф. Петра Ивановића, допринела је да овај ансамбл постане један од најзначајнијих у земљи. Исте године, оркестар је одржао концерт у Лондону поводом 50-огодишњице УНИЦЕФ-а.
На позив и препоруку проф. Ивановића, од 2006. до 2011. године улога музичког директора Оркестра била је поверена виолинисти светске репутације – Гордану Николићу. Музички маратон назван Music challenge, на којем су под његовим вођством  изведени сви Моцартови концерти за виолину и Симфонија бр. 29, освојио је Награду града Београда за најуспешнији концерт у 2006. години, док је концерт са виолинистом Романом Симовићем, одржан у новембру 2011. године, проглашен за концерт године од стране часописа Музика Класика.
Гудачи Св. Ђорђа за собом имају преко 1600 наступа у земљи и иностранству које су пратиле неподељене симпатије публике и високе оцене стручне јавности. Такође, поред објављених критика, уметничке резултате оркестра, веродостојно документују и трајни звучни записи за радио и телевизију, као и 18  компакт-дискова. Репертоар обухвата дела из различитих стилских епоха – од барока до савремене музике. Редовно изводе и композиције српских аутора, међу којима су бројне и оне које су посвећене овом ансамблу, као и дела камерне музике у аранжманима за гудачки оркестар. Музички профил, посвећеност и ентузијазам овог ансамбла створили су срдачне везе са солистима, диригентима и композиторима.
У оквиру оркестра постоји и више камерних састава који су остварили велики број концерата, наступајући и на еминентним домаћим фестивалима. Од значајнијих турнеја и гостовања истичу се оне које су остварене у Великој Британији, Холандији, Немачкој, Шведској, Украјини, Русији, Мађарској, Македонији, Словенији, Италији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Гудачи редовно наступају на реномираним фестивалима: БЕМУС, НОМУС, БЕЛЕФ, НИМУС, Охридско лето, Мокрањчеви дани, Будва град театар, Сарајевски фестивал, Међународна трибина композитора и други.
Вечерашњи концерт је реприза концерта који је одржан у фебруару ове године у Филаху у Аустрији.

21:00

21.00 Дом културе
Добра вам ноћ пријатељи – концерт евергрин музике
Поводом Дана Уметничког ансамбла Министарства одбране Станислав Бинички
Солисти: Жељко Васић,  Бети Ђорђевић, Ана Софреновић, Дејан Цукић, Љубица Вранеш
Уметнички ансамбл Министарства одбране Станислав Бинички
Диригент: Војкан Борисављевић

.

Уметнички-ансамбл-МО-Станислав-БиничкиУметнички ансамбл Министарства одбране Станислав Бинички ове године обележава 118 година постојања, чувајући традицију Првог Београдксог војног оркестра који је 26. септембра 1899. године основао наш прослављени композитор, наставник и утемељивач војне музике – Станислав Бинички. То је био први београдски оркестар који је могао изводити, за тадашње доба, модерну музику.
Станислав Бинички је важна фигура у домаћој па и светској историји музике. Поред руковођења војним оркестром, остварио се и као композитор и као наставник, па се сматра утемељивачем војне музике. За собом је оставио бројна дела класичне музике која за мотив имају теме и фолклор наших простора. Творац је прве српске опере На уранку, али поред много важних дела, издвојићемо светски познат, а Србима веома важан као војнички и национални мотив, Марш на Дрину, компонован пре 100 година.
Уметнички ансамбл Министарства одбране Станислав Бинички данас представља установу, која својом програмском и репертоарском разноврсношћу, жанровском прилагодљивошћу, високим уметничким критеријумима и широком лепезом извођачких могућности, на достојан начин афирмише и репрезентује Републику Србију, Министарство одбране и Војску Србије, не само домаћој већ и иностраној публици, али и стручној јавности.
Поред концертних активности, Ансамбл је остварио значајне пројекте у дискографији и филмској музици. Издваја се вишегодишњи рад на снимању музике за филм Монтевидео, Бог те видео, који је поред фантастичног пријема љубитеља филма, резултирао великом европском турнејом на којој се Ансамбл представио концертима у Словенији, Италији и Швајцарској.
Последњих година Ансамбл је објавио и четири компакт-диска.

Војкан-БорисављевићКомпозитор и диригент – ВОЈКАН БОРИСАВЉЕВИЋ, студирао је на Филозофском факултету у Београду, док је музичко образовање стекао у београдским школама Др Војислав Вучковић и Станковић, као и на приватним студијама у Паризу. Уметничким радом се активно бави од 1965.године. Цео радни век  провео је као слободан уметник у оквиру Удружења композитора Србије, са статусом истакнутог уметника. Компонује музику за позориште, филм и телевизију, популарне и дечје песме, инструменталне композиције и аранжмане. Сарађивао са ТВ Београд као музички уредник од 1968. године. Учествовао је на већем броју музичких, позоришних и филмских  фестивала у земљи и иностранству, где је више пута  награђиван. Његов ауторски рад чини музика за 59 позоришних комада и мјузикла у београдским театрима (Народно позориште, ЈДП, Атеље 212, Позориште на Теразијама, Београдско драмско позориште, Бошко Буха, Душко Радовић, Пинокио), као и у театрима у Новом Саду, Сомбору, Крагујевцу, Вршцу, Сарајеву и Софији. Осим тога написао је и музику за 19 филмова продуцената из Србије, САД и Словачке, као и за велики број емисија и серија ТВ Београд. Посебан део његовог опуса представља преко 500 композиција забавне музике за најпознатије солисте и ансамбле са простора бише Југославије (Лео Мартин, Здравко Чолић, Ђорђе Марјановић, Индекси, Мики Јевремовић, Радојка Шверко, Бојан Милановић, Јасна Злокић, Нада Кнежевић, Оливер Драгојевић, Лутајућа срца…) које су извођене и награђиване на фестивалима, концертима и РТВ програмима у земљи и иностранству. За потребе, радија, телевизије, фестивала и произвођача тонских носача  написао је преко 3.000 музичких аранжмана за своје и друге композиције.
Као диригент наступао је на концертима, фестивалима и РТВ снимањима са значајним оркестрима и хоровима, као што су: Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар, Хор и Џез оркестар РТС, Уметнички ансамбл Војске Србије Станислав Бинички, Симфонијски оркестар и Биг банд РТВ Словенија, Бањалучка филхармонија, као и Гудачки оркестар Београдски солисти, чији је оснивач и уметнички руководилац. У Позоришту на Теразијама, где је био у сталном ангажману, дириговао је извођења преко 1000 представа на матичној сцени, као и на гостовањима у Хрватској, Словенији, БИХ, Црној Гори, Македонији, Чешкој и широм Србије.