10.00
10.00 Уметничка школа Стеван Мокрањац
Диригентски семинар: Од традиционалног ка иновативном
Др Милоје Николић, диригент
Мр Тамара Адамов Петијевић, диригент
У оквиру Мокрањчевих дана одржаће се тродневни семинар за хорске диригенте, намењен члановима Српске хорске асоцијације. Семинар је ове године акредитован од стране Завода за унапређење образовања и васпитања (бр. 958, К1, П3), а реализује се у сарадњи са Српском хорском асоцијацијом, основаном у Сомбору 2017. године.
Семинар воде наши реномирани диригенти: др Милоје Николић и мр Тамара Адамов Петијевић, а током три дана Фестивала, од 18. до 20. септембра 2018, у Неготину ће бити одржана предавања, дискусије и радионице на тему хорске вокалне технике – репертоара, као и хорског театра – инсценације.
Хор диригената извешће мали концерт са разноврсним репертоаром.
Диригенти, учесници семинара, имаће прилику и да присуствују свим концертима на Фестивалу, након којих ће се одржати стручни разговор о догађају.
11.00
11.00 Градски тргКонцерт: Класика у 11
Хор ОМШ при Уметничкој школи Стеван Мокрањац, Неготин
Диригент: Александра Ђукић
Клавирска сарадња: Кристина Ђукић
12.00
12.00 Мокрањчева родна кућа
Трибина: Радионица звука
Ивана Стефановић – радиофонска поема
Велики камен (награда Prix Italia, 2017)
Учествују:
Ивана Стефановић, аутор
Ана Котевска, музиколог
* У сарадњи са Радио Београдом 2
Ауторка о делу:
Хасанагиница је лирска народна балада са простора централног Балкана, која је већ у 18. веку, захваљујући венецијанском писцу и етнографу Алберту Фортису и његовом преводу, стигла до Европе. То је песма коју су познавали и чију су изузетну лепоту високо ценили Гете, Пушкин, Мицкијевич… Велики савремени српски писац Љубомир Симовић написао је поетски драмски текст према овој поеми, а ја сам из Симовићеве Хасанагинице преузела само неколико десетина стихова који, по мом осећању, представљају саму есенцију драме: осуду, немоћ, трагичну кривицу, суровост, стид, усамљеност, узалудност, смрт… Звучни материјал су амбијентални шум, документарни акустички записи, оригинална музика и глумачке интервенције уз коришћење процесора звука. Музику сам компоновала за потребе овог дела. У комад је уграђен и један посебан симболички, мада не и распознатљив, звучни белег – звук древног дрвеног точка из града Хаме у Сирији, звук који сам снимила током свог живота у тој земљи, давно пре ратних сукоба.
Ивана Стефановић је дипломирала на београдској Музичкој академији, и специјализирала на IRCAM-у (Париз). У периоду 1966–1991. радила је у РТВ Београд где је уређивала музичке и програме из културе. Била је прва уредница Радионице звука Драмског програма и музичког програма Првог програма Радио Београда (до 1991), као и директорка програма за културу Фонда центар за демократију, уметничка директорка фестивала БЕМУС (2001–06), државна секретарка Министарства културе Републике Србије (2007–08) и чланица Националног савета за културу Србије (2011–16). Директорка је Центра за музичку акцију (CMA) и активна у музичком фестивалу BUNT (Belgrade New Artistic Territory). Њене композиције извођене су у земљама Европе, на Блиском истоку, у Америци, као и на фестивалима: Gaudeaмus, Bemus, Zagrebački Bienalle, Helsinški Biennale, Prix Italia, Music Harvest Odenze, ISCM и многим другим. Бави се граничним музичким областима, радиофонијом и сценском музиком. Написала је музику за преко 40 позоришних представа. Објавила је књигу прозе Пут за Дамаск, књигу есеја Музика од ма чега и књигу Приватна прича, према садржају једног кофера. Добитница је бројних домаћих и међународних признања: награда Стеван Мокрањац (Необичне сцене на Хомеровом гробу у Смирни), прва награду Међународне Трибине композитора (Четири ноћна записа), награда Милош Црњански (Пут за Дамаск), Стеријина награда за сценску музику, награду Jean Antoine – Triomphe variétè (Посланица птица), Prix Italia (Велики камен) итд.
Мр Ана Котевска, музиколог и музички критичар, дипломирала је на Одсеку за компаративну књижевност Филолошког факултета и Катедри за музикологију ФМУ у Београду. Усавршавала се у Паризу где је одбранила тезу на Катедри за естетику Универзитета на Сорбони (под менторством В. Јанкелевича). До 1994. (када је из политичких разлога упућена на принудни одмор) радила је као музички критичар, уредник и радиофонски стваралац Трећег и Другог програма Радио Београда а затим, до пензионисања, као директор Музичког информативног центра Сокоја и издавач интернационалног часописа за музику Нови Звук. Председник је Музиколошког друштва Србије од 2012. Музичке критике и есеје као и музиколошке радове, посвећене француској музици са краја 19. и почетка 20. века, стваралаштву савремених композитора као и музици Западне Африке, објављује у различитим штампаним и аудиовизуелним медијима. Била је селектор музичког програма фестивала Будва – Град театар и Међународне трибине композитора у Београду. Коаутор је књиге радијских интервјуа КонТакт (1998) и аутор књиге Исечци са краја века/Музичке критике и (не)критичко мишљење 1992–1996. (2017). Добитник је јединог признања додељеног на Међународном такмичењу за младе музичке критичаре у Паризу 1974. и више признања за радиофонско стваралаштво.
18.00
18.00 Конак Кнеза Тодорчета
Изложба Археоакустика: сакрална архитектура средњовековне Србије
Аутори: Зорана Ђорђевић, Драган Новковић и Марија Драгишић
* У сарадњи са Музејом Крајине, Неготин
Изложба је посвећена првим археоакустичким истраживањима код нас, тачније испитивању односа звука и градитељског наслеђа средњовековне Србије. Археоакустика или археологија звука бави се истраживањем и реконструкцијом звучне слике прошлости у архитектонском наслеђу, третирајући га као слојевиту просторно-временску структуру. Ова мултидисциплинарна област обухвата сазнања из поља археологије, акустике, архитектуре, историје уметности, музикологије, итд. Једна од тема археоакустичких истраживања јесте и средњовековна црквена архитектура, која се развијала како би задовољила потребе религијске праксе и изражавања мистерија хришћанства. Сходно томе, богослужење, музика и акустика преплитале су се у динамичком односу према архитектури у оквиру које су се развијале кроз историју. Изложба говори у прилог томе да је акустика интегрални слој како материјалног тако и нематеријалног црквеног наслеђа средњовековне Србије. Посетиоци имају прилику да виде акустичке судове уграђиване у масивне зидове средњoвековних цркава, клепало о које се ударало као позив на молитву и неумску нотацију коришћену у оновременим појачким књигама. Такође, кроз интерактивну аудио-видео анимацију, посетиоци могу сами да испитују и пореде акустику цркава из различитих периода средњовековног градитељства.
Изложба је реализована уз стручну помоћ Музеја науке и технике – Београд, а средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.
20.00
20.00 Дом културе
Концерт:
Aнсамбл Метаморфозис, Београд
Уметнички руководилац: Саша Мирковић, виола
Ансамбл Метаморфозис свира са таквим убеђењем, енергијом и срчаношћу, преносећи богатство емоција и боја. Предиван ансамбл за слушање.
Дејвид Такено,
Гилдхол школа за музику и драму
Камерни ансамбл Метаморфозис основан је 2005. године на иницијативу виолисте и уметничког директора Саше Мирковића. Од самог настанка посвећен је извођењу граничних жанрова уметничке музике (нова музика, world music, дела која дотичу или садрже елементе популарних стилова), али и извођењу добро познатих дела западно-европске музичке традиције у „новом руху“ – у другачијим, новим аранжманима и сценским поставкама, који представљају својеврстан одговор на савремени тренутак, укус публике и праксу музичког извођења у свету. Овај флексибилни извођачки ансамбл у својој основи има саставе од гудачког квартета до гудачког оркестара, али и бројне могућности проширења, и то не само додавањем инструмената, већ и употребом електронског звука, микстмедија и театарских елемената. Све ово омогућава његово учешће у широком спектру пројеката – од „класичних“ концертних наступа до савременог музичког театра, од Баха до Пјацоле.
Oд оснивања траје сарадња са Гораном Бреговићем у оквиру које је остварено низ турнеја на фестивалима и у концертним дворанама широм света – Театар Тулуз, Филхармонија Есена, Ејвери Фишер хол Линколн центар, Карнеги Хол, Волт Дизни хол, у дворанама Луксембуршке, Чикашке и Израелске филхармоније, Опере у Сиднеју, у Палати музике у Баресолони… Још један значајан пројекат обележен прожимањем музичких жанрова био је и целовечерњи наступ са светски познатом виолинисткињом Ванесом Меј у Београдској арени 2011. године.
Први велики самостални пројекат Метаморфозис је одржао у оквиру београдске прославе Светског дана музике, 21. јуна 2010. а у децембру исте године одржан је изузетно успешан и посећен концерт на Фестивалу КоМА (Концерти Младих Аутора) у Дворани Београдске филхармоније. На иницијативу Саше Мирковића шест младих аутора је специјално за ову прилику компоновало нова дела за виолу и камерни оркестар што је допринело обогаћивању оскудне концертантне литературе за овај инструмент у Србији. Неговање и афирмација домаћег стваралаштва постала је својеврсна мисија ансамбла, те се данас на његовом репертоару налази импозантан број композиција Милана Михајловића, Драгане Јовановић, Милице Ђорђевић, Ане Гњатовић, Марка Алексића, Александре Вребалов, Ане Милосављевић, Зорана Ерића, Драшка Аџића, Ирене Поповић, Владимира Пејковића, Наташе Богојевић, Вука Куленовића, Владимира Тошића, Владимира Трмчића, Стевана Ковача Тикмајера, Светлане Савић, Татјане Милошевић, Властимира Трајковића, Ање Ђорђевић, Бранке Поповић, Предрага Репанића, Анице Сабо, Александра Седлара, Иване Стефановић…
На концертима у оквиру фестивала савремене уметничке музике (КоМА, Међународна трибина композитора), те кроз самосталне наступе и пројекте (Премијере и посвете, Химне и Молитве) Оркестар је до данас премијерно извео преко 80 нових дела, како српских аутора савремене музике, тако и аутора ван граница Србије који су своје композиције посветили ансамблу и његовом вођи.
Метаморфозис је остварио низ запажених наступа у Србији, Црној Гори, Швајцарској, Аустрији, Шпанији, на значајним фестивалима – БЕМУС, Дани оргуља, Будва Град театар, у оквиру циклуса Концерти у Студију 6, Lasciar Vibrare у ДКСГ, на свечаном отварању Такмичења Музичке омладине… Реализовао је бројне трајне снимке за радијске и телевизијске програме, и у припреми су три ЦД издања. 2017. године је награђен наградом Музика класика у категорији Оркестар године.
22.00
22.00 Дом културе, галерија
Промоција књиге: У сагласју са Мокрањцем
Аутор: Власта Младеновић
Издавач: Српска књижевна задруга
* У сарадњи са Народном библиотеком Доситеј Новаковић, Неготин
Три тематске димензије дају интонацију поезије Власте Младеновића у књизи под насловом, У сагласју са Мокрањцем, коју је објавила Српска књижевна задруга. То су: дослух са композитором Стеваном Мокрањцем, као духовним обележјем завичаја, затим митско-географски импулси источне Србије као историјско-географски систем завичаја и, на крају, лично поетичко-боемски склоп сопствене лирске свести – о поезији, на трагу миљковићевског наслеђа.
Драган Лакићевић
.
Власта Младеновић (Шаркамен, 1956), објавио je преко двадесет песничких књига код угледних издавача (Нолит, Просвета, Књижевна омладина Србије, Крајински круг): Дисиденти корачају улицом Франшеа Депереа, Без мене, Шаркамен – са фотографијама Драгослава Илића, Књига Хајдук Вељку – са сликама Радислава Тркуље, Исус Христос синопсис – са фото-сликама Душана Стефановића, Онај кога нема, Немам избора, Лиричност у два дела, Истокија, Песморечија у дослуху са Мокрањцем, Естрадија, У сагласју са Мокрањцем, Фусноте за Мокрањца, Локалитет и свет шаркаменских рима. Приредио је три антологије поезије источне Србије и Антологију српског песништва. Књиге су му преведене у Италији, Румунији, Француској и Египту. Књижевне приказе и песме објављује у најзначајним српским часописима. Добитник је Драинчеве и других награда. Уредник културног и издавачког програма Народне библиотеке Доситеј Новаковић, Неготин и часописа Библиопис.