11:00
11:00 Музички павиљон
Концерт: Класика у 11
Студенти Факултета музичке уметности, Београд
Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду 2016. године обележава 79 година од оснивања. Као најстарија високошколска институција у области музичке педагогије, заслужан је за постављање темеља укупног развоја система музичког школства у Србији. Данас са 1044 студента и готово 200 наставника највећи је у региону и својим студијским програмима покрива све специјалности у области музике.
Студије су окренуте школовању професионалних музичара-извођача и музичких педагога, али укључују и композицију, музикологију, етномузикологију, спајајући поља уметности и друштвено хуманистичких наука. Настава на основним академским студијама на Факултету музичке уметности организована је на шеснаест студијских програма: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти, (виолина, виола, виолончело, контрабас), Дувачки инструменти (флаута, обоа, кларинет, фагот, хорна, труба, тромбон и туба), Музикологија, Музичка педагогија, Музичка теорија, Етномузикологија, пет студијских програма у оквиру Полиинструменталног одсека (чембало, харфа, оргуље, гитара, удараљке), и Џез и популарна музика. Настава обухвата 26 студијских програма и организује се на свим нивоима студија: основним, дипломским и докторским у пољима уметности и друштвено хуманистичких наука, односно у областима музике и извођачких уметности, као и науке о уметности. Међу наставницима су најистакнутији српски уметници. Њихови најбољи студенти представиће се на програму Мокрањчевих дана – Класика у 11. Придружујући се европској пракси одржавања концерата на отвореном, они ће представити своје умеће, таленат и незамењиву енергију младости. Позивају вас да се уверите у моћ музике којој посвећују свој живот и посетите њихове концерте на централном тргу у Неготину
12:00
12:00 Мокрањчева родна кућа
Промоција књиге:
Музејска заоставштина Стевана Мокрањца
(писма и разгледнице)
Аутор: Ивица Трајковић
Музеј Крајине Неготин
Музејска заоставштина Стевана Мокрањца (писма и разгледнице) је издање Музеја Крајине, аутора вишег кустоса документаристе Ивице Трајковића. У уводном делу књиге дат је кратак историјат неготинског музеја, затим биографија славног композитора, као и текст о родној кући Стевана Мокрањца.
Збирка Стевана Мокрањца детаљно је описана. Oписан је његов боравак у Карловим Варима, дати су текстови писама која је оданде писао својој супрузи Марији – Мици Мокрањац, а која су део збирке и чувају се у музеју. Приказан је и Маријин дневник, драгоцени документ писан много година после Мокрањчеве смрти.
Каталошки су пописане све разгледнице из композиторове богате збирке и дат је њихов избор. Разгледнице су писане из многих места, већином из градова западне и средње Европе (Карлове Вари, Лајпциг, Берлин, Дрезден, Франкфурт, Беч, Праг, Будимпешта…) и са јужнословенских простора. Оне су важни документи у проучавању Мокрањчевог приватног живота.
Књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику и садржи доста илустрација.
20:00
20:00 Дом културе
Хор и Симфонијски оркестар РТС
Диригент: Бојан Суђић
Ансамбли Музичке продукције Радио-телевизије Србије – Симфонијски оркестар (1937) и Хор (1938) представљају стуб музичке делатности радија и телевизије у Србији. Они имају и развијену концертну делатност и својим осмишљеним и ангажованим радом, у земљи и иностранству, значајно доприносе квалитету музичког живота, посебно негујући српску музичку баштину. Ансамблима су, уз најзначајнија гостујућа диригентска имена, у својству шефа-диригента руководили најугледнији музички посленици – Михајло Вукдраговић, Милан Бајшански, Стеван Христић, Крешимир Барановић, Боривоје Симић, Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски, Владимир Крањчевић, Милен Начев и Давид Порселајн. Од 2005. године уметнички директор и шеф диригент ансамбала је Бојан Суђић. Ансамбли су наступали на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварили су и успешне турнеје у Енглеској, Италији, Француској, Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Русији, Румунији, Мароку, Црној Гори и Хрватској.
Осим архивирања концертних снимака чији су програми углавном наменски конципирани, оркестар је остварио и велики број студијских снимака међу којима највише има композиција домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим солистима. Током рада програмски циљеви нису се битно мењали: квалитетно (најчешће премијерно) извођење и снимање остварења домаће музике (историјске и савремене), премијерно представљање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била заступљена на нашим концертним подијумима, посебно монументална вокално-инструментална, симфонијска и a cappella дела. На тој линији изградње највиших извођачких професионалних стандарда и остварења надахнутих оригиналних креација нашли су се и пројекти остварени у последњих десет година рада под уметничким руководством маестра Бојана Суђића. Осим установљавања концертних сезона и учесталијег извођења капиталних дела светске музичке баштине, ансамбли су задржали своје усмерење ка интерпретацији и снимању композиција српских аутора, попут композиција В. Мокрањца, Љ. Марић, К. Бабића, В.Радовановића, Р. Максимовића, Д. Деспића, В. Трајковића, М. Михајловића, И. Јевтића, З. Ерића, Ј. Бошњака, Р. Камбасковића, В. Миланковић, С. Божића, И. Жебељан, И. Бркљачића, А. Симића, А. Седлара, З. Мулића, и многих других, као и класика српске музике Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца, којем је поводом обележавања јубилеја стоте годишњице од смрти 2014. године била посвећена централна пажња, Петра Коњовића, Стевана Христића, Марка Тајчевића, и других. Симфонијски оркестар и Хор РТС су добитници најзначајнијих домаћих признања.
Бојан Суђић је шеф – диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС и извршни и уметнички директор Музичке продукције РТС. Редовни је професор и шеф катедре за дириговање на Факултету музичке уметности у Београду. Његов рад од самог почетка одликују изузетна ширина и разноврсност репертоара хорске, симфонијске и сценске музике. За изванредна достигнућа у свим овим областима освојио је бројна признања почевши од Прве награде на Југословенском такмичењу младих уметника у Загребу (1989), преко најзначајнијих професионалних признања у домаћој музици (Међународна трибина композитора, годишња награда Удружења музичких уметника, Златни беочуг, годишња награда часописа Музика класика итд). Од 1992. године је стални диригент Хора и Симфонијског оркестра РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално-симфонијских остварења светске и домаће баштине. Са Београдском филхармонијом је интензивно сарађивао од 1989. године, а оперском дириговању посветио се 1993. водећи оркестар Опере Народног позоришта у Београду. Шеф-диригент овог оркестра је био 1999/2000 а генерални музички директор Опере 2004/2005. Године 1998. започео је сарадњу са Краљевском опером у Стокхолму чији је резиденцијални диригент постао две године касније и са којим је остварио више од 150 оперских и балетских представа. Успешну сарадњу је реализовао и са ансамблом Хелсиншке националне опере, као и са преко четрдесет оркестара у региону и свету (Хелсиншка и Новосибирска филхармонија, Турку филхармонија, Филхармонија универзитета у Мексико Ситију итд).
Евгенија Јеремић, сопран (Крагујевац, 1991) завршила је студије соло певања на ФМУ у Београду у класи Виолете Панчетовић-Радаковић, где је тренутно и на мастер студијама. Леуреат је многих националних и међународних такмичења међу којима се истичу три прве награде на Интернационалном такмичењу младих оперских певача Елена Николаи у Бугарској 2014. године, прва награда на такмичењу Музичке омладине у Београду 2013. године и др. Била је члан Оперског студија Народног позоришта у Београду где је наступила у опери Сестра Анђелика. У оквиру Оперског студија ФМУ наступила је у улогама Станке у опери Станислава Биничког На уранку 2014. године и Розалинде у оперети Слепи миш 2015. године. Добитник је награда из фондова Данице Мастиловић и Бисерке Цвејић. У децембру 2015. године је проглашена за студента генерације ФМУ. Наступала је на многобројним концертима и реситалима у Београду, Крагујевцу, Нишу, Зрењанину и Крушевцу, као и са оркестрима ФМУ, Нишком филхармонијом и Филхармонијом младих Борислав Пашћан. У 2015. години се издвајају њени солистички ангажмани у делима Пуленка и Бетовена са хором и оркестром РТС-а у Београду, као и на фестивалу Мокрањчеви дани. Овога пролећа је дебитовала у улози Сестре Анђелике у Националној опери у Пловдиву у Бугарској
21:00 - Свечаност затварања Фестивала
21:00 Дом културе
Свечаност затварања Фестивала
Додела признања 51. Мокрањчевих дана
Завршна реч: др Соња Маринковић, селектор
Фестивал затвара: Јован Миловановић,
председник општине Неготин