17:00
17.00 Мокрањчева родна кућа
Свечано отварање Фестивала
-Полагање цвећа на споменик Стевана Стојановића Мокрањца
-Поздравна реч : Владимир Величковић, председник општине Неготин
-Беседа: мр Дејан Савић, диригент
-Заједнички наступ учесника Натпевавања и хорова из Неготина – Стеван Ст. Мокрањац – VI Руковет
—————————————
.
-Беседник: мр Дејан Савић, диригент
ДЕЈАН САВИЋ (1957), истакнути српски уметник, дипломирао је дириговање на Факултету музичких уметности у Београду, а стекао звање Магистра дириговања на Академији уметности у Новом Саду, као први у историји ове високошколске установе. Главни је диригент Београдске опере и балета од 1993. а директор Опере и балета од 2001 – 2004. године. У исто време је музички руководилац Камерног оркестра PRO CLASSICA, као и реномираног Мешовитог хора Браћа Барух, основаног 1879. године. Од 1989. до 1992. био је уметнички директор Нишког симфонијског оркестра, а од 1993. до 1995. године уметнички руководилац Камерног ансамбла PRO MUSICA, најстаријег у Југославији. Од 2005 – 2007. године, Дејан Савић је, као први и до сада једини музички уметник у 140 година дугој историјиј ове установе, био Управник Народног позоришта, да би се 2007. године вратио на место директора Опере где од 2010. Године делује као Шеф диригент позоришта, a 2012. године поново заузима позицију Управника.
Са својим хором као и другим хоровима којима је дириговао, суделовао је на бројним угледним међународним хорским фестивалима, освајајући многобројне награде и признања (Горица и Пескара, Италија, Кардица, Грчка, ЈХС Ниш, Мокрањчеви дани у Неготину и др.)
Као диригент а такође и са својим ансамблима Д. Савић је гостовао у Грчкој, Израелу, Бугарској, Холандији, Немачкој, Румунији, Ирској, Русији, САД, Италији, Аустрији, Швајцарској и Шпанији, наступајући са многим угледним оркестрима Европе као и са Блумингдејл симфонијским оркестром у Њујорку. Дириговао је, такође, концерт са Великим симфонијским оркестром Бугарског националног радија у оквиру серије Атина-Београд-Софија у најпрестижнијој софијској дворани „Булгарија“.
Д. Савић је деловао као стални гост-диригент Симфонијског оркестра Грчког радија (ЕРТ) и једини је српски диригент који је наступио у највећој атинској дворани Мегарон музикис. Осим овога, дириговао је свим осталим најважнијим грчким симфонијским оркестрима, укључујући Атински и Солунски државни симфонијски оркестар.
Године 1995. дириговао је 5 представа Вердијеве опере Трубадур у Д.Г.О.С. Опери у Даблину, Ирска, једнодушно оцењених као најуспешнија извођења током последњих неколико сезона. Следећи успех везан је за суделовање на два концерта у Италији 1996. године на летњим фестивалима у Св. Маргерити Лигуре и Ређо Емилији, диригујући Државном филхармонијом из Русеа, Бугарска. Нова велика признања стекао је наступима у Грчкој националној опери у Атини, где је извео премијеру и 4 репризе Росинијевог Севиљског берберина, током маја 1997. године. Свој норвешки деби, Дејан Савић је обележио запаженим концертом јуна 1998. са Симфонијским оркестром Краљевске опере из Осла, којим је ова кућа затворила сезону 1997/98. Јула исте године, Симфонијски оркестар Народног позоришта из Београда под његовом управом, први пут је наступио на реномираном Међународном фестивалу у Патрасу, Грчка, где је остварио одличан концерт уз учешће сопрана Василиса Папантониу. Са хором и симфонијским оркестром РТС, као и са Београдском филхармонијом, гостовао је на грчким фестивалима „Преспес“ и „Олимпија“ лета 1999. године. После демократских промена у Југославији, први ансамбли који су октобра 2000. гостовали у иностранству били су управо Хор и Симфонијски оркестар РТС, изводећи са солистима из бивших југословенских република под управом Дејана Савића Малу свечану мису Ђоакина Росинија у Солуну, Грчка. Овај концерт је био део шире манифестације под називом Култура и Балкан, под патронатом Пакта за стабилност и Министарства иностраних послова Грчке.
Као гост Националне рајнске опере из Стразбура, Француска, Дејан Савић је током јесени 2000. године дириговао оперу Хансел и Гретел немачког композитора Енгелберта Хумпердинка (Делфин Галу), отварајући сезону ове признате оперске куће са великим успехом, изводећи десет представа у Милузу, Колмару, Стразбуру и Безансону.
Током 2001. године Дејан Савић је са Симфонијским оркестром Народног Позоришта из Београда наступио на престижном Међународном летњем фестивалу у Атини, Грчка, са сопраном Еленом Келесиди, затим је отворио сезону Румунског националног радија концертом и снимањем са пијанисткињом Даном Боршан и Камерним оркестром националног радија у Букурешту, да би у новембру наступио по други пут са Државним симфонијским оркестром града Солуна у новој дворани Мегарон Музикис. Крај године обележио је изванредним представама Росинијевог Севиљског берберина у Камерној опери у Солуну, Грчка, са оркестром Београдске опере и међународном екипом најистакнутијих солиста (Чернов, Фаулер, Нађи), као и ретко успешним гостовањем Београдске опере на Кипру, са Пучинијевом опером Мадам Батерфлај.
Марта 2002. године Београдске опера је по први пут гостовала на Крфу, Грчка, изводећи пред одушевљеном публиком Пучинијеву Тоску, Росинијеву Пепељугу и, под управом Дејана Савића, оперски Гала концерт. На јубиларним 30. Мајским оперским вечерима у Скопљу, Македонија, за најбољу представу је проглашен Вердијев Риголето, под музичким руководством овог уметника. У Македонску оперу и балет маетсро се враћа 2015. године, затварајући сезону сјајном Вердијевом Травијатом (ПопТомова, Сотиров, Бајоки). Исте 2002. године под диригентском палицом Д. Савића у Солунској опери изведена су са успехом два наслова – Бетовенов Фиделио (Штудер, Бејкер, Капелман) и Пучинијева Тоска (Миричоју, Романо, Баричели) са огромним успехом. Крајем исте године, на челу изванредне међународне извођачке екипе, пожњео је салве аплауза и признања у Националној опери Француске из Стразбура, диригујући десет представа Евгенија Оњегина, најпопуларније опере Чајковског (Бадиковска, Бошкова, Дунаев, Петров, Кузњецов). У мају 2003. са две представе је отворио традиционални фестивал “Опера на тргу” у Софији, Бугарска, изводећи са ансамблима Националне опере из Софије Росинијевог Севиљског берберина. Исте године у децембру, са Италијанским интернационалним оркестром и хором позоришта Вентидио Басо из Асколи Пићена у централној Италији, пожњео је успехе двама извођењима Вердијеве Травијате.
У фебруару 2004 године Београдска опера је позвана да својим представама Вердијевог Риголета увелича отварање и реконструкцију позоришта на грчком острву Кефалонији, под палицом Дејана Савића и уз учешће најеминентнијих солиста Народног позоришта. У исту суседну државу, Оркестар Народног позоришта долази убрзо потом, изводећи са великим успехом пет представа Вердијевог Бала под маскама у продукцији Камерне опере из Солуна (Крастева, Влаховић, Герело) а под управом Дејана Савића. Ново гостовање у Опери Норск у Ослу обележио је успешан концерт поводом затварања сезоне 2003/04, са водећим тамошњим солистима, хором и оркестром на фестивалу у Хамару, родном месту светски прослављеног норвешког сопрана Кирстен Флагстад.
Крајем 2005 године, са истим ансамблом и еминентним солистима (Мори, Катани, Кони) као и са истим успехом, дириговао је четири представе Пучинијеве Мадам Батерфлај у Озиму, Реканатију и Асколи Пићену. Уметнички пут га 2006. године враћа у Италију, где је у националном театру „Перголези“ у граду Језију у централној Италији дириговао Божићни концерт са делима Чајковског и Ђандоменика, уз учешће солиста (Сперанца, Смит), полифоног хора „Давид Брунори“ и Филхармонијског оркестра регије Марке. Оперску сезону овог престижног позоришта затворио је гала концертом, касније репризираном у Ферму а посвећеном Бењамину Ђиљију, великом тенору, децембра 2007. године (солисти Дворетскаја, Кашари, Ши, Меони) уз учешће Симфонијског оркестра „Ђоакино Росини“ из Пезара. У истој земљи, фебруара 2007. сада у граду Потенци и позоришту „Франческо Стабиле“ пред одушевљеном публиком и извештачима, дириговао је две представе Вердијевог Риголета (Бриганте, Кашари, Алтомаре) уз учешће Градског хора из Битонта и Филхармоније „Ђузепе Верди“ из Салерна. У јуну исте године, у оквиру свог бечког дебија, г. Савић је три пута са великим успехом извео Вердијеву Травијату (Брибан, Рамос, Чернох, Монтазери, Ларсон, Мароф) у престижној Фолксопери у главном граду Аустрије. Већ у фебруару 2008. године опет са солисткињом румунским сопраном Роксаном Брибан, српски диригент је дебитовао са великим успехом у Националној опери у Букурешту, Румунија, изводећи Пучинијеву Мадам Батерфлај. Одмах након овога, током гостовања Опере Народног позоришта у Италији, дириговао је два Гала концерта оперских арија са нашим најбољим солистима и гостима (Балистрери, Фракасо) уз оркестар Народног позоришта. У лето исте године, поставио је продукцију Вердијеве опере Аида на престижном фестивалу у Гарсу, Аустрија, са водећим српским и многим значајним иностраним уметницима, у режији Карела Дргача. На истом фестивалу се појавио и две године касније диригујући Вердијеву Травијату (Брумар, Беруђи, Нечајев, режија Дргач) пред одушевљеним и препуним аудиторијумом, потом и наредне 2011. гдоине, изводећи Бизеову Кармен (Папулкас, Марин, Кислали, Вајнхапел, режија проф. Дргач), следили су Вердијев Риголето 2012. и Росинијев Севиљски берберин 2013. године, поново са огромним успехом. Током децембра маестро је дебитовао у Немачкој у Градском позоришту у Кобленцу, постигавши велики успех као диригент серије оперских Гала концерата под именом „Најбоље од…“, заједно са водећим тамошњим солистима (Кругер, Полаковс, Руђиери), оперским хором и престижном Рајнском филхармонијом представивши најлепше одломке опера извођених протеклих сезона у овој реномираној оперској кући.
Током прве половине 2009. године, г. Савић је био члан жирија 14. Међународног такмичења младих оперских певача „Борис Христов“ у Софији, као и председник жирија првог издања конкурса „Плави Дунав“ за оперске диригенте у Бургасу, Бугарска. У организацији ове агенције у Бургаској државној опери, маестро је 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014. а у Државној опери у Русеу 2015. године одржао мајсторске курсеве оперског дириговања, успешно оспособљавајући младе диригенте са свих страна света да јавно изводе опере Моцарта, Бизеа, Вердија, Росин ија, Белинија и Пучинија. У августу исте године, дириговао је представе Росинијевог Севиљског берберина на Фестивалу уметности Пуље у региону Фође, са тамошњим Камерним оркестром и солистима из Италије и Турске. Са овим ансамблом (солисти Де Палма, Ми Сеон Ох) је одржао Новогодишње концерте 2012. у Фођи и Лучери. Авгута месеца 2009. је успешно припремио и премијерно извео Пучинијеву Мадам Батерфлај на Летњем музичком фестивалу у Бургасу, Бугарска, уз учешће солиста и ансамбала Националне опере из Бургаса.
У марту 2010. маестро Савић је са огромним успехом дириговао Пучинијеву оперу Мадам Батерфлај у позоришту Данте у Фиренци (Ишигами, Беруђи, Каламаи) а одмах затим са истим одзивом препуне сале и две представе на фестивалу Оперских звезда у Државној Сибирској оперско – балетској компанији из Краснојарска. Публика је са одушевљењем поздравила креације нашег диригента и солиста у Пучинијевој Тоски (Зеленскаја, Вишњак, Ефимов) и Вердијевом Риголету (Свјаткин, Закиров, Баранова), као и надахнуте ансамбле на високом уметничком нивоу. Као последица одличног утиска, маестро Савић је и наредне 2011. године учествовао на истом Фестивалу, овај пут одушевчавајући публику и сараднике својим интерпретацијама Пучинијевих опера Боеми (Урусов, Левчук, Баранова) и Мадама Батерфлај (Левчук, Урусов, Ефимов). Португалски деби означила су два сјајна концерта са Оркестром Алгарвеа у Портимау и Лулеу, са Јан Кристоф Бројом као солистом на клавиру, јуна 2010. Резултат успеха овог пројекта водио је наредном ангаж ману тако да је г. Савић у новембру водио успешан курс у симфонијском дириговању са истим оркестром у Фару, диригујући након тога два концерта са солистом Ото Переиром на виолини. Више него успешан деби маестро Савић је имао у Националној опери у Темишвару, Румунија, са Вердијевом Травијатом (Марку, Балашеску, Естефан) у новембру 2011. У јулу 2012. маестро је водио цењени мајсторски курс из симфонијског дириговања, који је окупио диригенте са свих тсрана света, сарађујући са престижним Оркестром Државног Ермитажа у Санкт петербургу, Русија. Нови наступ у Букурешту, Румунија био је отварање сезоне у октобру исте године, са Камерним оркестром Националног радија, представљајући нове оргуље у Радијској дворани, са Павелом Кохоутом (Чешка) као солистом. Већ у новембру, маестро Савић је успешно реализовао снимак Пучнијевих арија за сопран, са проф. Пиом Бродник као солистом, уз престижни Лондонски симфонијски оркестар у чувеним Ејби Роуд студијима..
У априлу 2013. маестро Савић је успешно наступио у чувеној Софијској националној опери и балету у Бугарској, диригујући исте вечери Маскањијеву Кавалерију рустикану и Пучинијевог Ђани Скикија (режија Карталов, солисти Андрејев, Георгиев). Исте године у мају једна маестрова ранија иницијатива је реализована у Нишу. где је тамошње Народно позориште обновило музичко одељење после више од 40 година, представом Слепи миш Ј. Штрауса, под његовом диригентском палицом уз учешће ансамбала и солиста Академије уметности из Ниша, све пред одушевљеном публиком. Већ у јуну, маестро је затворио сезону чувене Софијске филхармоније у престижној сали „Булгарија“, концертом који је снимала Бугарска национална радио-телевизија (солисти Колунџија, Стаматовић). У истој дворани са истим оркестром Д. Савић је наступио у оквиру претплатничког циклуса „Класични бисери и премијере“ априла 2015. (солисти Колева, Танер). Надаље у августу 2913., г. Савић је дириговао централним догађајем Летњег оперско – оперетског фестивала у Парку ружа са ансамблом Румунске националне опере из Темишвара (Брумар, Линг, Мара). Почетком новембра, маетсро Савић је дириговао оперски гала концерт посвећен Марији Калас у Оперском театру „Елена Теодорини“ у Крајови, Румунија, узевши на тај начин заједно са младим европским солистима учешћа на 40. Музичком фестивалу који носи име ове истакнуте солисткиње из XIX века. Одмах потом, маестро је био члан жирија 1. Међународног такмичења певача „Еленеа Теодорини“ диригујући и финално вече са хором и оркестром Театра уз најбоље кандидате.
Годину 2014. маестро Савић је започео сјајним концертима у Пафосу и Никозији, где је у јануару изводио музику Копланда, Лутославског, Воришека и Софије Серги. Већ у марту, маестро је са великим успехом дириговао у Уралској Опери и балету у Екатеринбургу, Русија, једном од четири федерална музичка позоришта у Русији (Баљшој, Марински, Новосибирск, Екатеринбург). Наступ у овом тетару са сјајном Вердијевом Травијатом у јуну 2015. године (Савичић-Секулић, Плазинић, Миронов) био је саставни део протокола о сарадњи са Народним позориштем у Београду. Повратак у Крајову и Оперски театар „Елена Теодорини у мају 2014. са Вердијевим Отелом (Будоју, Вари, Мијаиловић) за повод је имао отварање Шекспировог фестивала, a већ кроз недељу дана маестро је гостовао у Румунској националној опери у Темишвару, успешно диригујући Вердијевог Риголета (Петреан, Балашеску, Везентан). У августу је г. Савић поѕван у потенцу у Италији, где је сјајном представом Доницетијевог „Љубавног напитка“ уз младе солисте, Симфонијски оркестар провинције Лукана и Хор „Еуромедитеранео“ отворио нови летњи фестивал у овоме граду. Поново у Темишвару, маестро Савић је отворио нову сезону Опере са Травијатом (Марку, Хореа, Патака) у септембру 2014.
Деби маестра Савића у Азији означиле су три сјајне представе Пучинијеве Тоске (Дал Пјеро, Грамења, Фабијан) у дворани Центра за културу и уметност града Бусана, Република Кореја, у организацији престижне СолОпере из Сеула. Одмах након тога, маестро је на најлепши начин представио солисте Опера и Оркестар Народног позоришта на 41. издању престижног фестивала „Музичка Крајова“ у Румунији. У мају 2015. године г. Савић је успешно дебитовао са Симфонијским оркестром Сицилије у позоришту Политеама у Палерму, Италија (Алесио Пианели, солиста). У августу у истој држави, сада у престижном позоришту Аристон у Сан Рему, маестро је дириговао Росинијевог Севиљског берберина (Баканова, Мирабели, Нани), који је у медијима означен као трјумфална представа. Већ крајем септембра, Дејан Савић је дебитовао сјајним концертом у Албанији, диригујући Симфонијским оркестром Националне опере и балета у Тирани (солисти Воштина, Френцети, Реџа).
Међу истакнутим уметницима са којима је сарађивао Дејан Савић треба поменути виолинисте Стефана Миленковића, Сретена Крстића, Јована Колунџију, Илију Маринковића, Кристину Ангелеску, челисте Ксенију Јанковић, Анатолија Крастева, Минеа Хајашија, као и Алирија Дијаза, гитара и харфисткињу Ану Верхоланцеву, сопране Маквалу Касрашвили, Оливеру Миљаковић, Мари – Анж Тодоровић, Валерију Еспозито, Димитру Теодосију, Марту Арапи, Микаелу Карози, мецосопране Елену Обрасцову, Бруну Баљони, Агнес Балтса, Ингеборг Козмо, потом Фабија Армилиата, Зорана Тодоровића, Пјера Ђулијачија теноре, баритоне Жељка Лучића, Маура Агостинија, Хенрика Енгелсвикена, Бориса Трајанова, Карла Гуелфија, затим Владимира Крајњева, Људмила Ангелова, Михаиа Унгуреануа, Кјела Бекелунда, Елисо Вирсаладзе, Александра Сердара, клавир. Г. Савић је осим овога сарађивао са именима попут Микиса Теодоракиса, Костаса Пасхалиса, Лудовика Шписа, Маје Плисецкаје, Владимира Васиљева, Јиржи Менцла, Боналда Ђајотија, Марије Слатинару – Нистор, Корнелију Мургуа, Александрине Милчеве, Петера Дворског, Љубе Казарновскаје и других.
У више земаља Д. Савић је снимао за Радио и ТВ, a реализовао је и више трајних снимака, ЛП издања, аудио касета и компакт дискова у издању ПГП РТС и других компанија. За своја уметничка достигнућа примио је бројне награде и признања.
Дејан Савић говори и пише енглески, француски, немачки, италијански и руски језик
Биографија преузета са http://www.dejansavic.com
18:00
18.00 Дом културе, галерија
Изложба слика Момчила Моме Антоновића
Мала ретроспектива: Београд на метеорима и Куће непознатих власника
Пред вама стоји човек и господин, расни сликар Момчило Мома Антоновић и делом сведочи да, и у временима скрбним и посним, уметност може бити (и јесте) со земљи, радост људима, мета онима што долазе и потврда да Творац џаба не разбацује таленте. Недавно, готово јуче, у односу на дуговеки, плодни опус господина Момчила Моме Антоновића, аутор је зашао у ново подручје, дуго скривано, чувано и остављено од раног детињства „да се крчка” за неко боље време. Циклус назван „Куће непознатих власника” јесте и реминисценција и нови искорак старога вука и сасвим нови, високи домет српског ликовног стваралаштва. Пре свега, појавно – оставља утисак зрелог дела, без битних осцилација. Дакле, дуго припремано и на свет изложено као избрушени драги камен. Истовремено, овај опус представља и величанствени омаж европском експресионизму, готово до те мере да бисмо смели поједина дела да назовемо молитвама за велике сликаре: Климта, Шилеа, Сутина, Пикаса, Руоа, Марка Франса, Кунинга, Мунка, Кандинског… Антоновић је чини се, с именованима (и инима) водио дијалоге из којих су настајала дела – захвалнице великим претходницима. Кохерентност овом циклусу држе особине очитоване и у претходним фазама. Пре свега – темат, и омеђен али и невероватно широк, тако да га на узди може задржати и укротити само велики мајстор, па да се са њим даље рве, без било каквих посртања. Господин Антоновић јесте сјајан колориста али у овом циклусу палета је још сочнија, просветљена, готово полудела, пуна детиње радости, вођена чистотом срца и руком великог зналца. Уочљиво је и присуство и епских и лирских пасажа, понекад исказаних и као сагласје у појединачном делу, али све време у непрестаном дуалистичком преплитању и дихотомијском надгорњавању. Преданост и приљежност, у сваком погледу узорни ред у свакој слици пре би асоцирао на монаха но на човека нашег савременика. Али, не заборавите, светиња сликарства, како је Момчило Антоновић разуме и опходи се према њој, даје и узвратни резултат- овај пред нама. Осамљивање, апсолутна посвећеност, прескакање дневног и понирање ка универзалном, загледање у велико и европско, али поштујући и локалне особености – издижу Антоновића међу малобројне српске ствараоце које време неће да помете и чији ће траг јако дуго светлети. Лепоту, доброту, чистоту, концентрацију и енергију циклуса „Куће непознатих власника”, некако ми је најлакше да овога тренутка дефинишем као дар Божји из руке Моме Антоновића.
Душан Миловановић
МОМЧИЛО МОМА АНТОНОВИЋ
Рођен је у Крушевцу 1938. године, где је завршио основну школу. По завршетку Гимназије у Краљеву, уписује Академију ликовних уметности у Београду. Дипломирао је у класи професора Недељка Гвозденовића, код кога је завршио и постдипломске студије. Године 1964. постаје члан Удружења ликовних уметника Србије. За асистента на Академији ликовних уметности у Београду изабран је 1973. године. Предавао је у свим звањима предмете Сликање и Цртање. Био је шеф сликарског одсека и продекан за наставу, а 1988. године изабран је за редовног професора. Декан факултета ликовних уметности био је у три мандата. Усавршавао се на студијским путовањима у Француској, Италији, Грчкој, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Енглеској, Шкотској, Холандији, Белгији, Шпанији, Мађарској итд. Европски центар за мир и развој Универзитета Уједињених нација поставио га је за директора међународног истраживачког програма Уметност и млади таленти света и за декана Међународног постдипломског студија Ликовна уметност данас и сутра у Сремским Карловцима. Као гостујући професор предавао је на факултетима у Будимпешти и Единбургу. У својој богатој излагачкој делатности имао је преко сто самосталних изложби и учествовао је на многобројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је више десетина награда и признања. Његова дела налазе се широм света у галеријама и код приватних колекционара. Живи и ради у Београду.
19:00
19.00 Дом културе
Натпевавање хорова
Камерни мешовити хор Лола, Сарајево, (БиХ)
Диригент: Јосип Катавић
Камерни мешовити хор Лола основан је у фебруару 2015. године и делује при истоименом КУД-у у Сарајеву. Чланови хора су истински заљубљеници у хорску музику и певање, различитих професија и занимања чији је заједнички циљ неговање и унапређивање хорског певања, као и приближавање хорске музике младима. На свом репертоару овај ансамбл има композиције класичне светске хорске литературе, композиције засноване на народним мотивима народа региона, дела савремених аутора, црначке духовне композиције, као и обраде светских и домаћих поп-рок хитова и филмске музике. Хор је до сада имао неколико значајних наступа и концерата. На XIV Мајским хорским свечаностима у Бијељини (2015) освојио је златну медаљу и проглашен је најбољим у категорији камерних хорова, док је ове године на Међународном хорском шампионату Lege Artis у Тузли освојио три награде у категорији „мешовити хорови” (1. награду, награду за најбоље изведено дело БиХ аутора и награду публике).
Јосип Катавић је рођен у Сарајеву, где се и школовао. Певао је у многим сарајевским аматерским хоровима. Од 1986. био је члан хора РТВ Сарајево, а од 1989. члан хора Сарајевске опере, који је и водио од 1992. до 1998. године. Дириговао је и женским хором АКЦ Сељо, хором Требевић и женским и мешовитим ансамблом Pro Musica. Од 1996. до 2014. је био на челу Интеррелигијског хора Понтанима, са којим је одржао преко 400 концерата широм БиХ, Европе, Америке и Кине, снимио 7 комапкт-дискова и освојио многе домаће и светске награде и признања.
.
Градски мешовити хор Абрашевић, Ваљево
Диригент: Драган Васиљевић
Градски мешовити хор Абрашевић из Ваљева ове године слави 112 година постојања и рада у оквиру истоименог КУД-а. У оквиру друштва делују дечји, омладински и хор одраслих, који су врло често учествовали у заједничким пројектима дајући трајан допринос културним садржајима свог града. Хор је такође остварио значајне резултате и на бројним такмичењима: на Фестивалу омладинских хорова у Новом Пазару је 12 пута освојио прво место; на Југословенском фестивалу омладинских хорова у Цељу освојио је друго место; на Мокрањчевим данима у Неготину наступао је два пута и оба пута донео висока признања; на међународном такмичењу у Дебрецину, у Мађарској, освојио је треће место у најјачој светској конкуренцији, а на Југословенским хорским свечаностима у Нишу више пута је награђиван за најбољу интерпретацију дела „старих мајстора“, за најбоље извођење дела домаћих аутора, за најбољу интерпретацију задате композиције и сл. Добре критике и аплаузе Хор Абрашевић понео је са гостовања у Италији, Француској, Холандији, Пољској и Словачкој.
Драган Васиљевић, професор и диригент, рођен је у Београду где је и дипломирао на Музичкој aкадемији. Хорским дириговањем у Ваљеву бави се од 1972. године радећи са градским хором Абрашевић и црквеним хором Хаџи Рувим. За резултате свог рада са хоровима више пута је награђиван, као најуспешнији диригент (Фестивали омладинских хорова у Новом Пазару и Новом Саду, Нишке хорске свечаности, Хорови међу фрескама, такмичење хорова у Трнави, Словачка…).
.
.
Певачко друштво Преподобни Рафаило Банатски, Зрењанин
Диригент: Сенка Милисављевић
Певачко друштво Преподобни Рафаило Банатски основано је марта 1991. године у Зрењанину при храму Ваведења Пресвете Богородице, а убрзо је наставило рад при храму Успења Пресвете Богородице. Од самог почетка опредељење Друштва било је појање на богослужењима и неговање православно-духовног музичког стваралаштва и ширење верског и музичког образовања. Програмско опредељење хора засновано је на репрезентативним делима српских, као и руских, грчких и осталих православних композитора и напева. Хор је певао на богослужењима широм Баната, као и у многим српским мананастирима. Осим значајних концертних наступа у земљи, гостовао је и у Црној Гори (Котор и Будва), Румунији (Темишвар), Пољској (Краков и Хајновка), Бугарској (Софија и Габрово), Шпанији (Барселона), Мађарској (Будимпешта и Сент Андреја), Грчкој (Превеза). На међународном такмичењу у овом граду 2003.године освојио је другу награду и сребрну медаљу, а на фестивалу православне музике у Хајновки (Пољска, 2011) друго место. Добитник је награде града Зрењанина за 2001. годину. Од 2005. године постоји у оквиру Друштва дечји, а од 2011. године и женски хор.
Сенка Милисављевић, професор у музичкој школи Јосиф Маринковић у Зрењанину, дипломирала је 2004. године, а 2008. магистирирала на Музичкој академији у Новом Саду на одсеку за хорско дириговање у класи проф. Татјане Остојић. Мешовитим хором Преподобни Рафаило Банатски диригује од 2013. године. Пре тога је од 2005. године водила Дечји хор са којим је снимила два компакт-диска (Литургију Светог Јована Златоустог и дечје песме пригодне за црквене празнике, и нове композиције, посвећене овом хору). Са Женским хором овог Друштва, којим диригује од 2011. године, освојила је престижне награде на Охридском хорском фестивалу, Мајским музичким свечаностима у Бијељини, Фестивалу музичких друштава Војводине у Руми и Интернационалним хорским свечаностима у Нишу. Од 2015. године је и диригент Градског дечјег хора Културног центра Зрењанина, који је 2016. освојио прву награду на првом хорском фестивалу у Ваљеву и специјалну награду за најбоље изведену духовну композицију на Федехо фестивалу у Београду. Ове године је на истом фестивалу проглашена за најбољег диригента.
Мешовити хор Министарства одбране и Војске Србије, Београд
Диригент: Катарина Божић
Мешовити хор Министарства одбране и Војске Србије формиран је при Уметничком ансамблу Министарства одбране Станислав Бинички 1. фебруара 2016. године. Већ поводом Васкршњих празника исте године приредио је самостални концерт, наступио у Крипти Храма Светог Саве на затварању фестивала духовне музике Хорови међу фрескама. У кратком периоду постојања, Хор је учествовао на већини значајних војних свечаности, и поред самосталних, имао је и значајне наступе са Уметничким ансамблом Станислав Бинички на Видовданским свечаностима у Крушевцу, на Мишићевим данима у Мионици и на концерту поводом 117 година постојања чувеног војног ансамбла Бинички у Београду. Хор је певао на овогодишњем традиционалном Васкршњем концерту у Коларчевој задужбини, као и на затварању пролећног заседања Скупштине Републике Србије, док је део ансамбла наступио у Москви на свечаности поводом Дана бранилаца отаџбине, којој је присуствовало највише руско државно и војно руководство. Ансамбл чине припадници Министарства одбране и Војске Србије, чланови њихових породица и цивилна лица – љубитељи хорске музике.
Катарина Божић, диригент, вокални солиста ансамбла Ренесанс и оснивач и уметнички руководилац ансамб
ла Бели анђео, је након школовања у родном Крушевцу, завршила основне, мастер академске и специјалистичке студије дириговања на ФМУ у Београду у класи проф. Бојана Суђића. До сада је сарађивала са разним ансамблима: Симфонијски оркестар РТС-a, Kамерни оркестар Симфонијета, Гудачки октет студената ФМУ, Мадригалски хор ФМУ, хор Свети Василије Острошки, Дечји хор Саборне цркве у Београду, хор Св. Кнез Лазар итд. Хорови које је водила освојили су више првих и специјалних награда у земљи и иностранству (такмичење хорова у Белорусији, фестивал духовне музике Бортњански у Пољској, фестивал хорова Мајске музичке свечаности у Бијељини, Хорови међу фрескама, Интернационалне хорске свечаности …), а међу признањима за диригентски рад су: Награда за најперспективнијег младог диригента (Интернационалне хорске свечаности, Ниш 2014), Награда Војислав Илић и посебна Похвала за истраживачки рад и најбоље извођење савремених српских композитора (Хорови међу фрескама, 2016, одн. 2014. и 2015.).
Вокални ансамбл Fortissimo, Бургас (Бугарска)
Диригент: Милена Добрева
Вокални ансамбл Fortissimo основан je 2014. године и већ је својим првим наступима освојио публику. Чланови ансамбла су ученици из Бургаса који изводе оригиналне аранжмане различитих стилова и музиких жанрова – класичну музику са елементима битбокса, фолклора, бугарске и инернационалне поп и рок музике. До сада су освојили прву награду на националном такмичењу вокалних група Хармонија (Стара Загора) и Grand Prix на Националном фестивалу Брод уметности у Поморју. Учешће у ТВ шоу Хорске игре им је донело прву награду, а потом и наступ на фестивалу On Stage у Прагу. У мају ове године Ансамбл је овојио прву награду на престижном интернационалном такмичењу Георги Димитров у категорији камерних хорова и специјлану награду за најатркативнији наступ.
Милена Добрева – професор поп и џез певања, вокалних ансамбала и клавира у музичким школама Димко Дебељанов и Проф. Панчо Владигеров у Бургасу, стекла је широко образовање на Музичкој академији у Пловдиву, затим на Националној музичкој академији Панчо Владигеров (поп и џез певање) и Свети Климент Охридски (музика, технологија медија и аудио инжењеринг) у Софији. Оснивач је дечје вокалне групе Морски песак (Морски песъчинки) , са којом је освојила низ награда на националним и интернационалним такмичењима и фестивалима. Ангажована је на снимању и продукцији многих албума солиста и ансамбала разноврсних музичких жанрова. Композитор је и аранжер популарних дечјих песама, добитник награда на националним такмичењима музике за децу и носилац признања Наставник године Републике Бугарске за 2008.годину.
ЖИРИ
ЖИРИ НАТПЕВАВАЊА ХОРОВА
Др Соња Маринковић, музиколог, редовни професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, предаје историју музике и методологију научног рада. Члан је редакције Интернационалног часописа за музику Нови Звук, главни уредник часописа Мокрањац; директор XIV i XV међународне Трибине композитора у Београду. У истраживањима се бави питањима односа фолклора и композиторског стваралаштва (њена докторска дисертација била је Музички национално у српској музици прве половине 20. века), као и питањима социјалне уметности. Аутор је уџбеника за средње школе за предмете музичка култура, музичка уметност и историја српске музике.
Mр Тамара Адамов Петијевић се више од две деценије бави дириговањем, а данас води три хора и два оркестра, који броје укупно око 300 извођача, махом младих људи. То су црквени хор Свети Стефан Дечански, мешовити и женски хор и оркестар музичке школе Исидор Бајић у Новом Саду, и професионални вокално-инструментални ораторијумски ансамбл Орфелин који је основала 2009. године. Као виолиниста дуго је била активан члан симфонијских и камерних оркестара, а потом и професор тог инструмента. Дириговање је усавршавала на курсевима широм Европе, кроз рад са светски познатим диригентима, а сада је докторанд на Факултету музичке уметности у Београду. Са својим хоровима (награђиваним на бројним домаћим и интернационалним такмичењима) члан је велике европске хорске асоцијације Europa Cantat, у чијем раду активно учествује од 1999. године. Члан је Регионалног уметничког комитета те асоцијације и бројних међународних жирија на хорским такмичењима, као и жирија за доделу награде European Award for Choral Composition. Интензивно се бави истраживањем духовне и хорске музике у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ. Снимала је за бројне домаће и стране медије, објавила 10 дискова хорске музике и неколико запажених нотних издања (Осмогласник Корнелија Станковића, Осмогласник Бранка Ченејца, компилација Српски Божић). Од 2011. до 2013. водила је мушки хор ученика Богословије у Сремским Карловцима, као прва жена – професор и диригент у историји те институције од XVIII века. Маја 2017. иницирала је и учествовала у оснивању Српског хорског савеза у Сомбору.
Др Милоје Николић, је дипломирао 1974. године, а магистрирао 1983. године на Одсеку за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду са радовима из области анализе хорске литературе. Докторску дисертацију из области Теорије уметности и медија (Примена гешталт аналитичког метода у проучавању форме Мокрањчевих руковети) одбранио је 2016. године на Универзитету уметности у Београду. Од 1977. године запослен је на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, са звањем редовног професора. Од 1998. године ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на коме је био и први вршилац дужности декана. У последњих петнаест година радио је и на Музичким академијама у Источном Сарајеву (Босна и Херцеговина) и Цетињу (Црна Гора). Као теоретичар музике, аутор је већег броја научних радова из области анализе вокалне музике. Своју уметничку каријеру је започео као диригент различитих београдских хорова (Бранко Цветковић, Иво Лола Рибар, Жикица Јовановић-Шпанац). Године 1990. основао је Академски камерни хор Лицеум у Крагујевцу, који од тада континуирано води. Са овим је хором до сада остварио 24 концептуално осмишљена и успешно изведена целовечерња програма, од којих су неки имали и одлике мултимедијалних. Ансамбли које је водио освојили су низ награда на угледним домаћим и међународним конкурсима. Оснивач је и аутор основне концепције, као и уметнички директор Међународног фестивала камерних хорова у Крагујевцу. Један је од оснивача међународне асоцијације Балкански хорски форум, а био је и оснивач и председник њене српске секције. Од 2014. године редовни је члан Бугарске академије наука и уметности (БАНИ).