11.00
11.00 Дом културе, хол
Концерт: Класика у 11
Полазници Мале школа опере d’Iva
Одломак из комада са певањем: Тако се то збило
Ментор: Ива Мрвош Анокић, мецосопран
13.00
13.00 Мокрањчева родна кућа
Трибина: Радионица звука
Тања Радујевић Суса
Студеница – Двери Светог Саве
* У сарадњи са Радио Београдом 2
.
Истраживања на пољу уметности звука јављају се у нашој средини интензивније од средине шездесетих година XX века. Пионири иновативних тенденција били су Неда Деполо, Бода Марковић, Дарко Татић, Арсеније Јовановић, Владан Радовановић и Ивана Стефановић. На основи њихових појединачних и повремених продора, али и сагледаног међународног искуства, уобличила се потреба да се, у оквиру Драмског програма Радио Београда, установи посебна серија посвећена акустичкој уметности и њеним колажним творевинама, које се не могу до краја изразити текстуалним или тонским записом. Иницијатор ове серије, назване Радионица звука био је 1985. године Ђорђе Малавразић, тада уредник Драмског програма. Први уредник новоустановљене серије била је Ивана Стефановић. Касније су ову улогу преузимали, сваки са сопственим печатом, свестрани радио-аутор Бода Марковић, а затим Предраг Д. Стаменковић, који и данас уређује Радионицу звука. Ова репрезентативна и атрактивна серија је, током више од три деценије, донела Радио Београду највећи број признања на великим светским фестивалима. У њу се временом укључио, својим екперименталним радовима, велики број композитора и мултимедијалних уметника, посебно млађе генерације. Заједно са сродним продукцијама у другим земљама, Радионица звука данас је део групе Ars Acustica, коју је у свом окриљу формирала Европска радиодифузна унија (EBU). Остварења настала у оквиру Радионице звука редовно се емитуји недељом, на таласима Трећег програма Радио Београда.
Емисија Студеница – Двери Светог Саве заједно са целокупним радом аутора чини велики допринос естетици антропологије у медијима. Радиофонијска рефлексија српских духовних, националних, културних архетипова на бази духовних и етно (музичких – вокалних и инструмнеталних) мотива, карактеристичних звукова манастира (молитве, клепала, звона) и природног окружења. Емисија је реализована у част обележавања троструког јубилеја – 800-годишњице подизања манастира Студеница, српске државности и црквене аутокефалности. Коришћени етно-материјал и аудио-записe ауторка је снимала од 1984. до 1989. године прикупљаујући грађу за дипломски рад. Лајтмотив емисије је популарна митолошка песма Бела вило с неба сиђи, овде су ти Немањићи. Емисија је посвећена стрељанима у Краљеву у Другом светском рату. Премијера је била 25.02.2018. године, а представљена је и на 25. Духовној Академији у Студеници, јула ове године.
Тања Радујевић Суса, дипломирани етномузиколог Универзитета Уметности у Београду, са специјализацијом на Далеком истоку, у Јакутији (на позив проф. Јурија Земцовског са Универзитета Ломоносов), запослена је као уредница у Звучном архиву РТС. Њени прозни и поетски текстови Књаз Сербски и злотске жене и Молитва Богородици тројеручици реализовани су у Драмском програму радио Београда. Аутор је и мултимедијалног дела Архетипови сећања и радиофонског остварења Где Дунав љуби небо, као и низа ауторских емисија остварених за РТС. Сарађивала је по позиву на донаторским пројектима Европске уније на тему привредне антропологије.
.
Mр Предраг Д. Стаменковић композитор и хоровођа, Уредник серије Радионица звука od 2001. године, музички је опремио преко 500 радио драма које су представљале Радио Београд на бројним фестивалима радио-дифузије на којима је и сам награђиван. Оснивач је и уметнички директор фестивала духовне музике Хорови међу фрескама у Београду. Одликован је Граматом Његове Светости Патријарха Српског Иринеја за допринос Српској православној духовној музици (2014), а 2015. Граматом Епископа Сремског Василије и Златним беочугом Града Бегорада. 2016. године је за свеукупно стваралаштво у области радиофоније добио Златни микрофон Радио Београда.
20.00
20.00 Дом културе
Концерт: Карл Орф – Carmina burana
Хор и Симфонијски оркестар РТС
Дечији хорови из Неготина
Солисти:
Александра Јовановић, сопран
Драгутин Матић, баритон
Александар Толимир, тенор
Диригент: Бојан Суђић
Александра Јовановић (сопран), основне и мастер студије музикологије завршила је на ФМУ у Београду. Паралелно је у МШ Станковић учила соло певање, и потом завршила основне и мастер студије на ФМУ у класи проф. Анете Илић. На сцени је дебитовала 2013. године, улогом Краљице ноћи у Чаробној фрули В. А. Моцарта (Madlenianum), а истом улогом дебитовала је и на сцени Народног позоришта у Београду (2014), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду (2017). У опери Madlenianum је наступала и у оперети Бечка крв, Јохана Штрауса II, као и у Моцартовој опери Титово милосрђе. Плодну сарадњу са СО и Хором РТС започела је учешћем у Новогодишњем концерту 2016. године, за којим су уследили наступ на фестивалу Organic Fest, извођење Реквијема Габријела Фореа, премијерно извођење и снимање Језера за сопран и симфонијски оркестар, Божа Бановића, и Новогодишњи концерт у Сава Центру, 2018. године. Pедовно наступа на концертима и фестивалима у земљи и региону, и сарађује са другим истакнутим српским ансамблима: УА Министарства одбране Станислав Бинички, ГО Душан Сковран, Јеврејски камерни оркестар, Београдски симфоничари, академски хор Collegium musicum и други. Као један од најперспективнијих студената, од стране Факултета награђена је из фондова Анита Мезетова (2017) и Даница Мастиловић (2018), а међу наградама које је освојила издвајају се трећа награда на такмичењу Die Meistersinger von Nürnberg (2018, Немачка) и трећа награда на Међународном такмичењу Ada Sari (2017, Пољска). Била је лауреат на Међународном такмичењу соло певача Бруна Шпилер (Херцег Нови, 2014), као и на Републичком такмичењу Асоцијације музичких и балетских школа Србије (Београд, 2013).
Александар Толимир (тенор) је истакнути члан хора Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, у којем, поред редовног оперског и концертног репертоара, те мањих солистичких улога, учествује и у извођењу многих премијерних продукција ове куће. Са чувеним зрењанинским хором Јосиф Маринковић је под руководством Слободана Бурсаћа, наступао на најзначајнијим светским фестивалима ( Ланголен, Нерпелт, Дебрецен, Атина. Стални је, или гостујући, члан и солиста у многим аматерским и професионалним хорским ансамблима: Преподобни Рафаило Банатски, Кир Стефан Србин, Војвођански мешовити хор… Сарађујући са истакнутим хорским диригентима наступао је на великом броју концерата и такмичењима у земљи и иностранству (Немачка, Данска, Шведска, Италија, Шпанија, Велика Британија, Мађарска, Аустрија, Румунија, Словачка, Грчка, Словенија, Либан, Хрватска, Швајцарска, Русија, Пољска). 2016. године је добио награду СНП-а за интерпретацију улоге Мујезина у опери Кнез Иво од Семберије Исидора Бајића.
Драгутин Матић (баритон) је започео школовање са познатим баритоном Слободаном Станковићем. Уписао је факултет у класи проф. Радмиле Бакочевић, и наставио студије на престижној Музичкој академији у Вирцбургу, у класи проф. Леандре Оверман. Дипломирао је у класи познатог америчког сопрана Шерил Стјудер. На сцени Народног позоришта у Београду је дебитовао 2012. године улогом Грофа Луне у Вердијевој опери Трубадур, након чега су уследиле и велике баритонске улоге гвозденог Вердијанског репертоара (Ренато – Бал под маскама, Дон Карло ди Варгас – Моћ Судбине, Жорж Жермон – Травијата, Јаго – Отело, Набуко и Риголето), које са успехом изводи већ шест сезона. Београдској публици представио се и као Фигаро у Росинијевој опери Севиљски берберин и као Карло Жерар у Ђордановој опери Андреа Шеније. Значајну сарадњу реализовао је са Српским народним позориштем у Новом Саду. Након опере Трубадур, уследиле су Вердијеве улоге Симона Боканегре и Набука и Енрика у опери Лучија од Ламермура, Г. Доницетија. Сарађује и са оперским кућама у региону: Босни и Херцеговини, Румунији, као и у Чешкој, Немачкој, Италији. Концертну делатност је остварио у сарадњи са СО и Хором РТС (диригенти М. Јагушт и Б. Суђић), и са ансамблом Министарства одбране Станислав Бинички (диригент В. Борисављевић) са којима је наступао широм земље.
Хор Радио-телевизије Србије већ пуних осам деценија представља најрепрезентативнији професионални хорски ансамбл у Србији и у региону. На његовом репертоару налазе се сва значајнија вокално-инструментална и а capella дела светске литературе, а ансамбл је посебно посвећен неговању и промоцији дела домаћих композитора. Током своје богате историје, Хор РТС је сарађивао са најистакнутијим домаћим и бројним иностраним диригентима и солистима, остварио низ турнеја и концерата са страним оркестрима, снимао за домаће и стране издавачке куће. Хор РТС је добитник највећих признања у земљи, као и награда на светским фестивалима. Од 2005. године шеф диригент Хора РТС jе маестро Бојан Суђић, који је у овом ансамблу и поникао као асистент диригента.
Симфонијски оркестар РТС један је од најрепрезентативнијих оркестарских ансамбала у Србији. Основан 1937. године, у оквиру Радио Београда, од самих почетака имао је профилисане уметничке правце деловања, усмерене ка афирмисању и неговању националне музичке баштине, али и капиталних дела светске литературе. Оваква програмска политика, коју је утемељио први диригент, Михаило Вукдраговић, задржана је и током осам деценија дуге извођачке праксе, коју су својим радом обележили шефови-диригенти Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић, који је од 2005. па до данас његов уметнички директор.
Кроз историју, сарадњу са оркестром су остварили најзначајнији домаћи и инострани уметници, солисти и диригенти. Наступао je на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Европи и Африци. У Звучном архиву Радио Београда трајно је архивирано више стотина снимака, од којих су многи објављени на неколико десетина носача звука.
За велике успехе у културној и уметничкој мисији, а обележавајући 70-годишњицу од оснивања, заједно са својим шефом-диригентом Бојаном Суђићем, Симфонијски оркестар РТС је 2008. године добио и признање Изванредни златни беочуг. Добитник је и годишње награде ревије Музика Класика за најбољи оркестарски ансамбл за 2013. годину.
Симфонијски оркестар РТС данас је модерни ансамбл, који делује у оквиру Музичке продукције РТС, и прати светске тенденције у интерпретацији музике. Његов репертоар обухвата значајна симфонијска, концертантна и вокално-инструментална дела домаће и иностране литературе. У својој историји премијерно је извео многа дела истакнутих савремених домаћих стваралаца различитих генерација, од којих су му нека и посвећена. Репертоар чини и оперска и оперетска литература, као и музика популарних жанрова. Окрестар је активно присутан на концертним подијумима, у медијима и у оквиру значајних друштвених догађаја, позиционирајући се као престижни извођачки апарат спреман за највише уметничке домете.
Маестро Бојан Суђић, најистакнутије диригентско име у српској музици данашњице, већ више од једне деценије налази се на месту уметничког директора Музичке продукције РТС и шефа диригента реномираних ансамбала – Хора и Симфонијског оркестра РТС. Редовни је професор дириговања на ФМУ у Београду и шеф диригент Симфонијског оркестра ове институције. Своју професионалну каријеру изградио је на изузетно сложеном и богатом репертоару симфонијске, хорске, оперске и балетске музике. Данас је препознатљив и по концертима на којима је на сцени окупио преко петстотина извођача, у извођењу Осме симфоније Густава Малера, Берлиозовог и Вердијевог Реквијема, Орфове Кармине Буране и других дела, као и по концертима које је одржао пред изузетно великим аудиторијумом од преко десет хиљада људи, чији је циљ да се уметничка музика приближи широкој публици.
Посвећен промоцији савремене музике, дириговао је премијерним извођењима бројних дела домаћих и светских композитора, од којих су му многа била и посвећена. Посебно је окренут промоцији најбољих младих уметника, дајући им значајно место у оквиру концертних сезона ансамбала Музичке продукције.
Од победе на Југословенском такмичењу у Загребу (касније такмичењу Ловро фон Матачић), 1989. године, његова професионална каријера проширила се на Европу и Латинску Америку, где је остварио сарадњу са преко педесет оркестара и са бројним хоровима. Поред Хелсиншке и Новосибирске филхармоније, Симфонијских оркестара из Одензеа, Туркуа, Клагенфурта, Хелсиншке опере и многих других еминентних ансамбала, већ десет година је редовни гост диригент у сезонама Црногорског симфонијског оркестра и ОФУНАМ-а из Мексика.
Током пет година деловао је као резиденцијални диригент Краљевске опере у Стокхолму, где је дириговао више од 150 представа. У каријери бележи и звања шефа диригента и генералног музичког директора Опере Народног позоришта у Београду, као и сталног госта диригента Београдске филхармоније. Од сезоне 2018/19, маестро Бојан Суђић је главни гост диригент УНИМИ оркестра из Милана.
Сарађивао је са најистакнутијим светским уметницима, међу којима су Максим Венгеров, Вадим Рјепин, Најџел Кенеди, Иво Погорелић, Денис Мацујев, Николај Лугански, Мишел Бероф, Шломо Минц, Емануел Паjи, Пласидо Доминго, Жељко Лучић, Немања Радуловић и други.
21.30
21.30 Дом културе
Свечано затварањe Фестивала
Додела признања 53. Мокрањчевих дана
Завршна реч: др Соња Маринковић, селектор
Фестивал затвара: Владимир Величковић, председник општине Неготин