ПОНЕДЕЉАК 17. СЕПТЕМБАР 2018.

11.00

11.00  Градски трг
Концерт:  Класика у 11
Дечији хор Вивак-2015, Неготин
Диригент: Драгана Мариновић-Симоновић

17.00

17.00  Мокрањчева родна кућа
Изложба о животу и стваралаштву Петра Стојановића
Ренесанса заборављеног Петра Стојановића
Кустос и предавач: Наташа Шпачек

Ренесанса заборављеног Петра Стојановића, пројекат који обележава клавирски квинтет Altro senso, чине концерти, изложбе, предавања, ТВ емисије и новински чланци. Изложба о животу и раду Петра Стојановића (1877-1957) је резултат двогодишњег истраживања и тренутно је нешто најопсежније што посетилац може видети на једном месту, а везано је за овог српског композитора. Велики део материјала је сакупљан и добијен од његових наследника, који данас живе у иностранству. На изложби су приказане породичне фотографије композитора, адресе на којима је живео, оцене са студија у Бечу, комплетан списак његовог опуса и табеларни прикази везани за његово стваралаштво, фотографије са концерата, породична писма, разгледнице, део новинских чланака, концертних програма, слике сахране композитора,  као и све оно што је ауторка изложбе успела да добије, сакупи и пронађе. Изложба је у мају 2018. године приказана у Мађарском културном институту  Collegium Hungaricum у Београду, а потом и у оквиру  Месеца српске културе у Будимпешти.

Ауторка изложбе,
Мр Наташа Шпачек, клавирски квинтет Altro senso
проф. клавира у МШ Мокрањац, Београд

19.00

19.00 Мала сцена биоскопа Крајина
Концерт:
Клавирски квинтет Алтро сенсо

Наташа Шпачек (клавир)
Теа Петровић Балинт (виолина)
Бојана Јовановић Јотић (виолина)
Јован Стојановић (виола)
Душан Кочишевић (виолончело)

Клавирски квинтет Altro senso (Београд, 2014), први је овакав ансамбл након дужег времена у Србији који континуирано наступа. До сада је остварио низ концерата у Београду, као и широм Србије (у Руми, Смедереву, Инђији, Ваљеву, Сопоту, Матици српској у Новом Саду, сали Нишког симфонијског оркестра, Крагујевцу).  Концерти су често тематски одређени, или је реч о мултимедијалним пројектима посвећеним деци, а велику пажњу Квинтет   поклања и наступима у хуманитарне сврхе.
Придруживши се сличним манифестацијама широм Русије, Квинтет је једини у Србији обележио 175 година од рођења Чајковског, и то на сам дан рођења композитора, остваривши мултимедијални пројекат у Центру за културну деконтаминацију у Београду и неколико дана касније Концертом у улици Чајковског у Спортској гимназији у Београду. Захваљујући овом Ансамблу, београдска, нишка и крагујевачка публика је била у прилици да први пут чује квинтете Енрикеа Гранадоса и Петра Стојановића, обележавајући у 2016. и 2017. годишњице ових великих композитора.
Чланови Квинтета су: Наташа Шпачек (клавир), Теа Петровић Балинт (виолина), Бојана Јовановић Јотић ( виолина), Јован Стојановић (виола) и Душан Кочишевић (виолончело).

Наташа Шпачек, завршила је основне и магистарске студије на ФМУ у Београду (класе Јокут Михаиловић и Арба Валдме) са дипломом најуспешнијег студента клавирског одсека. Добитник је републичких, савезних и међународних награда (лауреат конкурса С.Рахмањинов). Наступала је са већином оркестара у Београду и остварила снимке за ТВ Београд и Нови Сад. Одржала је преко 70 реситала и низ концерата камерне музике са клавирским дуом Аltro modo, квинтетом Аltro senso и другим ансамблима. Њене уметничке склоности окренуте су ка компоновању и обради класичних дела за соло клавир, клавирски дуо, квинтет и нонет. Остваривши контакт са родбином Петра Стојановића, први пут након композиторове смрти, реализовала је изложбу о њему. На информативном порталу Принцип пише колумне везане за културу. Држи струковна предавања. Професор је клавира у МШ Мокрањац у Београду,

Виолинисткиња Теа Петровић Балинт је члан Београдске филхармоније од 1994. године. Током школовања је свирала у Филхармонији младих Борислав Пашћан и освајала награде на такмичењима из виолине у Београду и Сарајеву. Студирала је на ФМУ у Београду (класа М. Косановић), усавршавала се на мајсторском курсу у Грожњану код проф. Жислина и остварила велики број наступа у камерним оркестрима на просторима бивше СФРЈ као и у Италији.

Бојана Јовановић Јотић,  члан  Симфонијског оркестра РТС, No borders orchestra, ансамбла Метаморфозис и квартета Мокрањац je основне студије виолине завршила на ФМУ у Београду, у класи доц. Љубомира Михајловића. Похађала је курсеве проф. Дејвид Такена и Весне Станковић. Звање магистра уметности стекла је 2004. године. Од почетка студија била је активни члан камерног оркестра Гудачи св.Ђорђа. Сарађивала је са истакнутим уметницима као што су: Јулијан Рахлин, Александар Маџар, Ирена Графенауер, Весна Станковић, Стефан Миленковић и многи други.

Јован Стојановић је дипломирао на ФМУ у класи проф. П.Ивановића. Од 1985. до 1987. усавршавао се на Accademia Musicale Chigiana у Сиени на мајсторским курсевима код Г. Каусеа и Ј. Башмета. Од 1988. је у Холандији био члан Холандског променадног оркестра из Амстердама  и  Het Brabants  orkestra из Ајндховена. Сарађiвao је са Камерним ансамблом из Келна, са Оркестром Метрополитeна из Лисабона и Луксембуршком филхармонијом. Неколико година је био члан солиста Фестивалске камерате фестивала Моцарт плус на острву Куракао. Стални је сарадник Београдске филхармоније и Симфонијског оркестра РТС. Од 1996. године је професор виоле у МШ Др Војислав Вучковић у Београду.

Душан Кочишевић је студирао виолончело на ФМУ у Београду у класама Ксеније Јанковић и Сандре Белић. Добитник је првих награда на Републичком такмичењу у Београду и Савезном такмичењу у Сарајеву 1989. Посвећен је раду у камерним ансамблима са којима је наступао у Србији и широм некадашње СФРЈ. Остварио је више снимака за радио, тв, филм и позориште. Учесник је Међународне трибине композитора од њених почетака. Професионално је ангажован у Београдској филхармонији од 1992. године.

21.00

РЕЧ АУТОРКЕ
Живот становника малог града на граници прекида изненадна вест: долазак великог боливудског продуцента који xoћe да купи малу фабрику, у њој направи боливудски студио и отвори нова радна места. Та изненадна вест је узбудила глумце из позоришта који су одлучили да продуценту направе приредбу и тиме повећају шансе за улоге у будућем боливудском спектаклу. Град је опет ујединила заједничка идеја и колективни ентузијазам, али живот ко живот – пун је неочекиваних обрта. Кроз бајковиту утопију о доласку Боливуда у наше крајеве покушали смо да испричамо причу о свима нама и на шта смо све спремни када нам се нуди боља будућност. Долазак Боливуда тако постаје повод за причу о краху индустрије, ксенофобији, дивљој приватизацији, лажним световима, а све то кроз песму и игру под слоганом “леба ако немају, дајте им колаче”. Тако Боливуд, као индустрија забаве и cpeћe, постаје место ескапизма и повод за удруживање, солидарност и слогу, вредности које смо заборавили у овом посткомунистичком, транзиционом, апсурдном времену у коме живимо…

Маја Пелевић (Београд,1981), дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду (2005) и докторирала на Интердисциплинарним студијама на Универзитету Уметности у Београду (2012). Чланица је пројекта Нова драма. Изведене драме: ESCape, Лер, Будите Лејди на један дан, Београд-Берлин, Помораниина кора, Ја или неко други, Скочиђевојка, Hamlet Hamlet eurotrash (са Филипом Вујошевићем), Fake Porno i Fakebook (гpyпa аутора), Можда смо ми Мики Маус, Чудне љубави, Последице  и Потпуно скраћена историја Србије (са Слободаном Обрадовићем) и Невидљива. Драме су јој преведене на енглески, француски, немачки, руски, норвешки, пољски, словачки, чешки, мађарски, бугарски, словеначки и украјински језик и објављене су у бројним савременим домаћим и иностраним антологијама. Драматизовала неколико романа и написала сонгове за четири мјузикла. Са Миланом Марковићем потписује пројекат Они живе – у потрази за нултим текстом (2012), а са Олгом Димитријевић представу Слобода је најскупља капиталистичка реч (2016). У Битеф театру је реализовала драму Последице (2013), а 2015. је у Народном позоришту у Београду режирала Моје награде, Т. Бернхарда. Добитница је награда: Борислав Михајловић Михиз и Слободан Селенић, конкурса Стеријиног позорја за оригинални драмски текст (Можда смо ми Мики Маус) и Стеријине награде за најбољи драмски текст (Поморанџина кора) као и награде конкурса УНИМА (текст Невидљива, за луткарско позориште).

Ања Ђорђевић (Београд, 1970), Магистрирала је на Факултету музичке уметности у класама проф. Властимира Трајковића и Зорана Ерића. Њен опус садржи жанровски и формално веома различита дела, од мале песме до опере, од симфоније до музике за децу, од world music до електронског експеримента. Аутор је музике за велики број позоришних представа, у Србији и иностранству. Активна је и као вокални извођач. Међу њеним композицијама издвајају се: опера Нарцис u Exo, сценска кантата Атлас, музичко-сценско дело Тесла – тотална рефлексија, мјузикл за децу Чудне љубави, мултимедијална представа Classifieds/Oпера је женског рода, експериментално дело Canzone distorte, Отмица Европе и Радост поновног сусрета (за оркестар), представе савременог плесног израза (Лифт, Selferase, Paranoia chic, Sensecapes, Myriads of Worlds). Добитница је награда Стеван Мокрањац, Божидар Валтровић и Витомир Богић.

Игор Коруга је самостални уметник у области извођачких уметности (плес и кореографија). Члан је организације Станица – Сервис за савремени плес у Београду, Удружења балетских уметника Србије (УБУС) и регионалне мреже за плес – Nomad Dance Асадеmу. Kao кореограф, драматург, извођач и педагог сарађивао је са различитим уметницима, уметничким организацијама, институцијама и мрежама у Европи. Аутор је плесних представа као што су: Нема наде (2017), Само моје (2016), На траци (2014), Expose (2013). Члан је регионалног тима архивирања извођачких уметности на Балкану. Дипломирао је на студијама из етнологије и антропологије на Филозофском факултету у Београду, и на Универзитету уметности у Берлину. Добитник је награда Фестивала кореографских минијатура, Инфант фестивала, као и годишњих награда европске асоцијације за образовање младих и Националне организације за ретке болести.