11:00
11:00 Градски трг
Концерт: Класика у 11
Студенти Факултета музичке уметности, Београд
Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду 2015. године обележава 78 година од оснивања. Као најстарија високошколска институција у области музичке педагогије, заслужан је за постављање темеља укупног развоја система музичког школства у Србији. Данас са 822 студента и готово 200 наставника највећи је у региону и својим студијским програмима покрива све специјалности у области музике.
Студије су окренуте школовању професионалних музичара-извођача и музичких педагога, али укључују и композицију, музикологију, етномузикологију, спајајући поља уметности и друштвено хуманистичких наука. Настава на Факултету музичке уметности организована је на дванаест одсека: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти (виолина, виола, виолончело, контрабас), Дувачки инструменти (флаута, обоа, кларинет, фагот, хорна, труба, тромбон и туба), Музикологија, Солфеђо и музичка педагогија, Музичка теорија, Етномузикологија, Полиинструментални (чембало, харфа, оргуље, гитара, удараљке), Камерна музика и Џез. Настава обухвата 26 студијских програма и организује се на свим нивоима студија: основним, дипломским и докторским у пољима уметности и друштвено хуманистичких наука, односно у областима музике и извођачких уметности, као и науке о уметности. Међу наставницима су најистакнутији српски уметници – композитори Зоран Ерић, Исидора Жебељан, диригент Бојан Суђић, баритон Никола Мијаиловић, сопран Анета Илић, пијаниста Александар Сердар, виолинисткиња Маја Јокановић, виолиста Дејан Млађеновић, челисткиња Сандра Белић, контрабасиста Небојша Игњатовић, флаутиста Љубиша Јовановић, трубач Младен Ђорђевић, харфисткиња Љиљана Несторовска и многи други. Њихови најбољи студенти представиће се на новом програму Мокрањчевих дана – Класика у 11, придружујући се европској пракси одржавања концерата на отвореном.
18:00
18:00 Мала сцена биоскопа Крајина
Промоција: Педесет година Мокрањчевих дана, монографија
Аутор: проф. др Соња Маринковић, музиколог
Издавач: Дом културе Стеван Мокрањац, Неготин
Монографија Педесет година фестивала Мокрањчеви дани (1966–2015) се концепцијски и визуелно надовезује на монографију објављену поводом 25. година постојања Фестивала аутора Дејана Деспића. Обухвата преглед свих сегмената фестивалских програма (свечано отварање са традиционалном беседом, натпевавање хорова, концертни, ликовни, позоришни и фолклорни програми, научне трибине, промоције, учешће младих, награде и признања), анализира концепте, идеје, значај остварених домета, одјеке, место и улогу Фестивала у српској култури и уметности. Поред статистике у вези са оствареним програмима која ће послужити као база свим даљим истраживањима, монографија доноси сагледавање значаја доприноса који је Фестивал остварио у српској култури и отвара читав низ специфичних проблемских кругова у вези са физиономијом Фестивала, и еволуцијом идеја које су га покретале. Анализирају се организациони и финансијски аспекти, дискутују питања у вези са просторима у којима се одвијају фестивалски програми, однос публике према појединим сегментима програма, као и других институција у граду.
Аутор монографије је др Соња Маринковић, музиколог, редовни професор Фалкултета музичке уметности у Београду.
др Соња Маринковић, музиколог, редовни професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, предаје историју музике и методологију научног рада. Члан је редакције Интернационалног часописа за музику Нови Звук, главни уредник часописа Мокрањац; директор XIV i XV међународне Трибине композитора у Београду. У истраживањима се бави питањима односа фолклора и композиторског стваралаштва (њена докторска дисертација била је Музички национално у српској музици прве половине 20. века), као и питањима социјалне уметности. Аутор је уџбеника за средње школе за предмете музичка култура, музичка уметност и историја српске музике.
19:00
19:00 Мала сцена биоскопа Крајина
Концерт: Београдски квартет харфи
Београдски квартет харфи је основан 1987. године на Летњој академској радионици музике ФМУ у Београду, а у оквирима рада курса харфе, којим је руководила Милица Барић, редовни професор. Оснивањем овог ансамбла родила се идеја о афирмисању харфе као инструмента, а затим и промовисању групног музицирања на харфи. Уследили су бројни наступи и нове идеје, а квартет је, створивши сопствену публику постао редован чинилац камерног репертоара Београда и других градова у земљи. Врхунац у остварењу почетних, оснивачких амбиција, али и нових, разуђенијих замисли, квартет доживљава у последњих десетак година, у саставу у коме и данас наступа – Љиљана Несторовска (редовни професор на ФМУ у Београду), Милена Станишић (ванредни професор на ФМУ у Београду), Дијана Сретеновић (професор музичке школе Мокрањац), Ивана Павловић (соло харфиста оркестра Српског народног позоришта у Новом Саду). Један од првих наступа наведеног састава био је 2002. на Светском конгресу харфе у Женеви. Након њега су уследили бројни концерти у земљи и иностранству од којих се издвајају:
Пројекат Harp Connection (2012) – 4 концерта са швајцарском уметницом Натали Шатлен (у Подгорици, Сарајеву, Београду и Панчеву); ХI Светски конгрес харфе (World Harp Congress) са Ванкуверским симфонијским оркестром (Канада, 2011); Rio Harp Festival (Бразил, 2008); Дани харфе у Сегедину (Мађарска, 2009); концерт Круг премијера (VII Међународни фестивал харфе у Београду, 2008 – премијера четири дупла концерта и дело домаћег композитора Божидара Обрадиновића за четири харфе и гудаче, уз сарадњу са камерним оркестром Гудачи светог Ђорђа); Баш-Чаршијске вечери, Рашке духовне свечаности, НИМУС, Мермер и звуци итд.
Као своју посебну и веома битну, мисионарску делатност, Квартет је развио неговање и промовисање музике домаћих аутора. Она је стални део реперторара, а посебан је акценат стављен на композиције написане за овај ансамбл. У оквиру ове активности издвајају се наступи у Женеви (2002), затварање Х Међународног фестивала харфе, затварање ХI Светског конгреса харфе у Ванкуверу, наступ на концертима у оквиру пројекта Музика српских композитора за харфу (2011). Дела домаћих аутора стални су део репертоара Београдског квартета харфи.
20:00
20:00 Дом културе
Музичка драма: Грк Зорба
Редитељ: Михаило Вукобратовић
Позориште на Теразијама
По роману Необични доживљаји Алексиса Зорбаса Никоса Казанцакиса (1883-1957) написаном 1946. године, грчки редитељ Мајкл Какојанис снимио је 1964. године филм под називом Грк Зорба у америчко-грчкој продукцији. Главне улоге у филму тумачили су Ентони Квин, Алан Бејтс, Ирена Папас и Лила Кедрова. Музику је компоноваио Микис Теодоракис. Филм је постигао изузетан успех и награђен је те године са три Оскара. Посебно је остала запажена музика Теодоракиса који је тим филмом промовисао традиционалну грчку музику односно фолклорну игру названу сиртаки која после тога постаје веома популарна и радо слушана у свету.
… Однос према животу и начин размишљања сваког од ових ликова и тема коју Казанцакис обрађује у свом роману су универзалне метафоре о животу и смрти, љубави и мржњи, срећи и несрећи, пријатељству. То су и основне теме којима се бави позоришна адаптација и драматизација овог литерарног дела.
Одломак из текста Предрага Перишића
Драматизација: Предраг Перишић
Драматург: Слободан Обрадовић
Адаптација и режија: Михаило Вукобратовић
Аранжер и диригент: Милан Недељковић
Костимограф: Емилија Ковачевић
Сценограф: Магдалена Влајић
Кореограф: Снежана Заблаћански
Уметнички Сарадник: Жељко Јовановић
УЛОГЕ:
Алексис Зорба / Десимир Станојевић
Џејсон / Слободан Стефановић
Мадам Беатрис /Љиљана Стјепановић
Марија / Кристина Савић
Кирос / Владан Савић
Ставрос / Данијел Корша
Ангел / Милан Антонић
Лола / Ана Кораћ
Елена / Марина Алексић
БАЛЕТ:
Даница Араповић, Елена Громилић, Тамара Мартиновић, Барбара Милованов, Тамара Афанасијев, Ирена Шаровић, Милан Громилић, Небојша Громилић, Милош Митић, Игор Наумоски, Игор Грабовица, Ђорђе Макаревић, Урош Петронијевић, Немања Наумоски, Биљана Кнежевић, Ива Пјетловић, Славица Стојановић, Долорес Магделинић.
ХОР:
Јасминка Николић, Јелена Мит, Марчела Лукић, Биљана Жутић, Зорица Бошковић, Душица Рајић, Биљана Пековић, Татјана Николић, Мирослав Марковић, Воја Орлић, Марко Богданић, Зоран Дороњски, Бојан Гавриловић, Јован Николић, Љубиша Динчић, Ненад Ненић.
ОРКЕСТАР:
Зоран Ковачевски, Ненад Нинковић, Михајло Богосављевић, Младен Лукић, Иван Ранковић, Ана Рајковић, Александар Милетић, Урош Ранковић, Татјана Радуновић, Никола Ђокић, Властимир Благојевић, Хранислав Ганић, Милан Китановић и Небојша Станић.