11:00
11:00 Градски трг
Концерт: Класика у 11
Студенти Факултета музичке уметности, Београд
Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду 2015. године обележава 78 година од оснивања. Као најстарија високошколска институција у области музичке педагогије, заслужан је за постављање темеља укупног развоја система музичког школства у Србији. Данас са 822 студента и готово 200 наставника највећи је у региону и својим студијским програмима покрива све специјалности у области музике.
Студије су окренуте школовању професионалних музичара-извођача и музичких педагога, али укључују и композицију, музикологију, етномузикологију, спајајући поља уметности и друштвено хуманистичких наука. Настава на Факултету музичке уметности организована је на дванаест одсека: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти (виолина, виола, виолончело, контрабас), Дувачки инструменти (флаута, обоа, кларинет, фагот, хорна, труба, тромбон и туба), Музикологија, Солфеђо и музичка педагогија, Музичка теорија, Етномузикологија, Полиинструментални (чембало, харфа, оргуље, гитара, удараљке), Камерна музика и Џез. Настава обухвата 26 студијских програма и организује се на свим нивоима студија: основним, дипломским и докторским у пољима уметности и друштвено хуманистичких наука, односно у областима музике и извођачких уметности, као и науке о уметности. Међу наставницима су најистакнутији српски уметници – композитори Зоран Ерић, Исидора Жебељан, диригент Бојан Суђић, баритон Никола Мијаиловић, сопран Анета Илић, пијаниста Александар Сердар, виолинисткиња Маја Јокановић, виолиста Дејан Млађеновић, челисткиња Сандра Белић, контрабасиста Небојша Игњатовић, флаутиста Љубиша Јовановић, трубач Младен Ђорђевић, харфисткиња Љиљана Несторовска и многи други. Њихови најбољи студенти представиће се на новом програму Мокрањчевих дана – Класика у 11, придружујући се европској пракси одржавања концерата на отвореном.
17:00
17:00 Хол Дома културе
Трибина:
Сећања и омажи – 50 година трајања
Модератор: мр Александра Паладин, музиколог
Историја дуга педесет година коју је у српски музички живот исписао фестивал Мокрањчеви дани бележи многе значајне тренутке. Она садржи импозантан списак уметника и ансамбала који су наступали, бележи имена научника из области музичке уметности који су за протекло време размишљали на различите теме, памти еминентне беседнике који су се својом речју сусретали са славним великаном и његовим трагом. Време чува неизбрисив путоказ који је композитор својим деловањем усмерио у правцу очувања традиције и културе која се за протеклих пет деценија мењала и модификовала у складу са новим временом и новом ствалачком и извођачком перцепцијом аутора који су се упутили његовим смером.
Фестивал је у своје трајање уписао и многе друге догађаје који су се као нит уткали у раскошно ткање његовог постојања. Изложбе, песничке вечери и промоције књига надградили су културни саживот различитих уметности кроз које је проговорио и сам Мокрањац. Фестивалу су посебну ноту дала и дружења ван концертних простора, разговори и теме отворене у дворишту родне куће Стевана Мокрањца у коме доминира композиторова биста, окружена гранама дрвета бадема, које је и сам опевао у својим “Руковетима”.
Све поменуто сачувано је и у сећањима поклоника Мокрањчевог лика и дела, који су свих ових година походили Неготин и Мокрањчеве дане . Јубилеји јесу тренутак да освежимо своја сећања, да се сретнемо са њима, да их јавно изговоримо и сачувамо речи за неку будућу историју. Трибина Сећања и омажи –50 година трајања окупља угледне уметнике, музикологе, етномузкологе и културне посленике из наше земље, који ће својом речју подсетити на педесет година трајања овог еминентног Фестивала.
мр Александра Паладин, музиколог
Александра Паладин, магистар, музиколог, одговорни уредник за уметничку музику Радио Београда 1. Оснивач је и главни уредник прве ревије за класичну музику у Србији -Музика Класика и уметнички директор фестивала Музика Класика Light. Деловала је као сценариста и водитељ у бројним емисијама Музичке редакције Телевизије Београд. Бави се научним радом. Теме истраживања су из области културног менаџмента и из српске музичке историје. Бави се музичком критиком и активно делује у промовисању музичких издања. Одржала је бројна јавна предавања на теме у вези са српском уметничком музиком. Активно је присутна на фестивалу Мокрањчеви дани. Члан је Програмског савета Фестивала, а дуго година води прес центар и задужена је за односе с јавношћу. Аутор је уџбеника за основну и средњу школу (Нови Логос, Београд). Аутор је брошура Сусретања – 30 година (РТС, 2011) и Трагом музике у Србији – фестивали (Туристичка организација Србије, 2012). Аутор је књиге Дечји хор РТС (1947-2012) – Изазов који храни надахнуће (РТС, 2013). Члан je Музиколошког друштва Србије (2006), Секције музичких писаца Удружења композитора Србије (2009) и Независног удружења новинара (2009).
19:00
19:00 Црква Свете Тројице
Концерт:
Хор Iuventus cantat, Сомбор
(Победник Натпевавања хорова 2014)
Диригент: Дајана Мијић
Мешовити омладински хор Iuventus Cantat постоји од 1985. у оквиру Сомборског певачког друштва основаног 1980. године. Члан је Европске федерације омладинских хорова (EFYC) и фондације ИНТЕРКУЛТУР. Под управом свог оснивача и диригента – Силвестера Хајнала, Хор је за кратко време стекао изванредну репутацију наступајући на свим значајним фестивалима у земљи и сарађујући са истакнутим оркестрима и диригентима. Освојио је много награда на неким од најугледнијих светских хорских фестивала: у Риму, 1998. (Фестивал духовне музике), Линцу, 2000. (Прва олимпијада хорова), Будимпешти, 2001. (VIII међународни фестивал- три златне медаље у категорији мушких, женских и мешовитих хорова), Ланголену, 2001.(55. Интернационални фестивал музике- Прва награда у категорији мешовитих хорова, титула Диригента света Силвестеру Хајналу). у Кореји, на олимпијади хорова, 2002. године Хор је освојио златну медаљу, предвођен Александром Вујићем услед изненадне смрти Силвестера Хајнала. Непуне четири године, на челу хора је био Федор Проданов, а врло запажени резултати остварени су и под диригентском палицом мр Наде Вуковић. Од марта 2008. Хором је дириговао истакнути композитор средње генерације – Минта Алексиначки. У том су периоду забележена учествовања на фестивалима Хорови међу фрескама у Београду, Мокрањчеви дани у Неготину, као и специјална награда на фестивалу у Нишу. Од марта 2012. године, диригентску палицу је преузела Дајана Мијић. Први одлазак на такмичење са новим диригентом донео је Златну медаљу на 37.Фестивалу омладинских хорова Војводине. Хор је исте године освојио Друго место на јубиларном 50. Фестивалу Музичких друштава Војводине, у Руми. 2014. године, Хор поново осваја златну медаљу на 38. Фестивалу омладинских хорова Војводине, а исте године постаје победник натпевавања хорова на 49. Мокрањчевим данима у Неготину.
Дајана Мијић (1988) је студент Музичке академије у Источном Сарајеву коју је уписала по завршетку Средње музичке школе у Суботици. Некадашњи дугогодишњи члан Хора Iuventus Cantat, потом и асистент Минте Алексиначког, на месту диригента сомборског ансамбла је од 2012. године. Бавила се волонтерским радом на разним музичким фестивалима у Србији и Босни и Херцеговини, као и у невладиној организацији Подијум која је ангажована у организовању мултимедијалних пројеката у области културе, спорта и образовања у Сомбору.
20:30
20:30 Дом културе
Концерт:
Плесна трупа Una Saga Serbica
Игре и звуци Балкана
Плесну трупу Una Saga Serbica чине млади професионални играчи који одражавају и негују ритмичку уметност и који (као и многи уметници) проналазе несицрпан извор инспирације у лепоти Балкана, његовој историји, наслеђу, култури, а надасве његовим играма. Повезујући кораке, речи, ноте, боје и људе, дошли су на идеју стварања новог угла гледања на културу становника ових простора и тиме приказују, на јединствен начин, сву лепоту времена које је за нама.
Сценски спектакл трупе Una Saga Serbica, кроз игру, музику, костиме, сценографију, представља један временски вакуум из кога се рађа нова традиција.
Ансамбл поштује ограничени карактер изворног фолклора и надограђује га новом формацијом. Оживљавају причу на сцени користећи технологију 3Д мапирања којом, на врло јединствен начин, повезују игру и визуелни доживљај. Добро познати етно ритмови добијају освежавајући низ нових нота који ће изненадити врсне познаваоце музике са ових простора и одушевити оне који је први пут слушају.
Уједињени стилови, визуелни ефекти, јединствени кораци модерне кореографије стапају се у фузију савремене лепоте Балкана стварајући нови вид уметничке комуникације.
Са жељом да инспирише будуће генерације да наставе да негују фолклорну културу, овим спектаклом Una Saga Serbica тежи да оживи и приближи наше играчко наслеђе публици.