Иако по обиму (девет песама) и шароликости слична Првој, Трећа руковет (1888, први пут изведена 16. јануара 1890) оставља утисак чвршће целине благодарећи тешњем међусобном преплитању песама, што је постигнуто наизменичним ређањем строфа које припадају двема песмама, a то даје формалну структуру сличну ронду. Занимљиво тонско бојадисање постигнуто је дијалогом мушког и женског хора у првој песми Заспала девојка, затим поверавањем мелодије соло-баритону, басовима или средњим гласовима у четвртој Текла вода Текелија, као и сугестивним коришћењем тамне боје алтова у петој Разболела се Гривна мамина. Че-терта и пета песма преплићу се на описани начин, a у четвртој налазимо још један карактеристичан Мокрањчев манир – испрекидану акордску пратњу у контратемпу која евоцира оркестарску звучност. Шеста песма Аој, Нено и последња Овако се кућа тече у ствари су целина, раздвојена двема другим песмама (севдалијски соло тенора Чимбирчице и скерцозна Ала имаш очи). Захуктали ток закључног кола („Играм, певам, мило ми је„) нагло се прекида неочекиваним, али тумачењем текста – или боље подтекста – оправданим Largo („Нико не зна како ми је„).
III РУКОВЕТ ПРЕУЗМИ ТЕКСТ