Означена као Песме из Старе Србије, Једанаеста руковет (1905, прво извођење 13. јануара 1906) подсећа на Осму по распореду темпа, који одговара шеми Allegro – Adagio – Scherzo – Finale. Уз тo je формална заокруженост потпомогнута тоналним јединством оквирних песама – обе су у F-duru. Уводна песма Писаше ме, Стано мори тече у сталном смењивању мушког и женског хора, што је сугерирано дијалогом у тексту. Следећа, велом дубоке сете превучена Црни горо, спада у најуспелије Мокрањчеве лагане ставове; њу ће касније Петар Коњовић користити као основни лајтмотив своје опере Коштана. Ритмички веома изразита трећа песма Ој, Ленко, Ленко такође је конципирана у виду дијалога, са занимљивим припевима у женском хору (које је вероватно Мокрањац додао изворној народној мелодији). А затим се – после кратке реминисценције на Црни горо – надовезује раздрагано коло Калугере, црна душо које води руковет бриљантном свршетку.
XI РУКОВЕТ ПРЕУЗМИ ТЕКСТ | ПРЕУЗМИ НОТЕ