I  Фестивал "Мокрањчеви дани"  отворен је у септембру 1966.год. у дворишту родне куће композитора у Неготину, која је за ту прилику рестаурисана као Спомен - музеј "Мокрањчева кућа".
        У основи Фестивала била је замисао да се кроз музику искаже признање композитору али и да се подстакну стваралачке снаге савременика за делање у областима у којима се Мокрањац истакао, или их само назначио. Првобитна замисао и постављени циљеви задржани су до данас.
         Оснивач Фестивала била је Скупштина општине Неготин. Припремама је руководио Организациони одбор. Први Фестивали били су временски и садржајно везани за чувени неготински вашар, један од најстаријих и највећих у Србији, у тродневном трајању од 21.-23. септембра на верски празник Мала Госпојина.

      I и II Фестивал могу се означити као почетни када су се тражила практична решења и облици који би тек формирану туристичко-културну манифестацију учинили што привлачнијом становништву. Програмски је постојала скоро апсолутна равнотежа између фолклорних и чисто музичких приредби. Програм је садржао такмичење сеоских дувачких оркестара из Тимочке Крајине (III Фестивал), такмичење хајдук Вељкових бећара, фолклорне приредбе и затим саветовања и музичке програме.

      IV Фестивал укључио је у манифестацију Удружење композитора Србије и расписивање "конкурса Стеван Мокрањац" за нова хорска дела. Хорске композиције награђене на конкурсу доживљавају прво извођење током "Мокрањчевих дана" . Након дванаест година трајања фестивала , на конкурс је укупно било пристигло око 170 нових хорских композиција (последња награда додељена је 1986. године када се конкурс, на жалост угасио).Фестивал у својој четвртој години добија и првог беседника и од те године БЕСЕДА остаје у програму као свечани чин обележавања почетка Фестивала, све до данашњих дана. 
     V Фестивал, године 1970. излази из локалних оквира и "Мокрањчеви дани" добијају карактер републичке манифестације. То је резултат разговора око стотинак културних и јавних радника из целе Републике. Конституише се Републички одбор који од те године преузима бригу о концепцији и организацији. Наредних година полако се смањује програм који је везан за вашар и по први пут се међу учесницима налазе и камерни оркестри. Наградно такмичење сеоских дувачких оркестара одржано је те године последњи пут.
      VII Фестивал, године 1972. у потпуности се одваја од вашара и "Мокрањчеви дани" постају одвојена манифестација са програмском шемом која обухвата: хорско певаштво, музикологију, етномузикологију, камерну музику, изворни фолклор, музичко стваралаштво, ликовне изложбе и друге пратеће приредбе и активности (издавачка делатност). Те године последњи пут је организована, до тада обавезна изложба народних рукотворина. 1972. програм је први пут употпуњен позоришном представом. Дечије позориште "Бошко Буха" из Београда приказало је мјузикл "Торта са пет спратова" Добрице Ерића и Константина Бабића. Фестивал је настојао да спаја и прожима музичко, ликовно, књижевно па и театарско подручје.

      IX Фестивал, 1974. године уводи НАТПЕВАВАЊЕ ХОРОВА као такмичарски део фестивала. Од 1974 године Натпевавање је најатрактивнији део програма. Ауторатитивни жири именовао је тада Савез организација композитора Југославије. Учешће у Натпевавању и евентуална победа био је један од степеника у афирмацији и већ угледних хорова.  XII Фестивал, један од очигледних примера апсолутног суживота Фестивала са друштвеним системом у којем се он одвија кроз време, пратећи промене и карактеристике друштвеног тренутка. Те, 1977. године, један целовечерњи концерт посвећен је обележавању прославе друга Тита, Партије и револуционарних синдиката. У вечери изворних фолклора, извођене су народне партизанске песме из овог краја.

 

следећа страна...