| |
Од своје замисли о компоновању осам литургија (no мотивима свих осам гласова православног црквeног појања), Мокрањац је потпуно остварио само Литургију no I гласу, чији оригинални наслов гласи Божественаја служба Cв. Јована Златоустог. Рађена по народним духовним мелодијама,она сведочи о ауторовој способности да ове напеве укусно стилизује и уобличи; начин њихове хармонизације, уз обилно коришћење акорада споредних ступњева, даје архаичан и у исти мах наш, словенски призвук, док је применом полифоних детаља постигнута изразитост мелодијске линије у сваком гласу.
За мирним, хомофоним почетним Свјати Боже и једноставно хармонизованим респонѕоријалним репликама које следе иза Алилујa, долази најразрађенији и најсадржајнији став литургије, достојанствена Херувимска Песма (Иже херувими), у којој се најбоље огледају све горе поменуте одлике Мокрањчевог начина обраде.
|
|
Кратки лапидарни ставови Отца u сина, Достојно и праведно и Свјат слични су међусобно по мотивском материјалу и чисто хомофоној фактури, док се два следећа: Тебе појем (са успелим контрастом који у средњем делу уноси мека звучност соло-квартета) и Достојно јест одликују широм разрадом и мелодијски богатије изатканом хорском фактуром. После новог низа хорских одговора у респонзоријалном маниру и кратког Jeдини свјат, сродног малопређашњим хомогоним одељцима, развија сс обимни Причастен (Хвалите Госнода), израђсн у свом другом делу у виду натпевања соло и тути-група. Језгровити Благословен Грјадиј, Видјехом свјат и Да исполњатеја чине целину, за којом ведри, покретни, умерено полифони став Буди имја Господње завршава литургију светлим Еф-дуром.
|
|
 |
