Своје Друго опело у фис-молу, за мешовити хор, написао је Мокрањац поводом прославе Вука Караџића, када је први пут и изведено 20. септембра 1888. године. За разлику од већине његових духовних композиција, рађених мање или више стриктно на бази народних црквених напева, Опело јe претежно оригинална замисао. Отуда овде пада у очи знатио веће хармонско и контрапунктско богатство у поређсњу с другим Мокрањчевим композицијама насталим у том периоду (ране Руковети), где су латентне хармонске особине фолклора нужно сужавале избор срсдстава. Само понегде налазе се у Опелу елементи народне духовне музике, као у почетној тсми става Њест свјат, повереној басу. Имитационим наступима гласова развија се ванредно импресивна градација, да став најзад изумире у тихим акордима.