Насупрот претходној, Друга руковет (1884, изведена први пут 23. фебруара 1889) одликује се сажетошћу и економичношћу изражајних средстава. Пет песама, у потпуном тоналном јединству  (употребљени су само f-moll и F-dur), чине формално заокругљено дело у којем преовлађује лирско, пасторално расположење. Широко распеваној првој песми Осу се небо звездама и љупкој другој Смиљ Смиљана супротставља се напети динамички успон у  Јесам ли ти, Јелане, да би после предаха који доноси баритонски соло Маро Ресавкињо руковет завршила ведром, духовитом песмом У Будиму граду, где долази до изражаја Мокрањчев смисао за хумор.