Упркос наслову, Четврта руковет (1890, први пут изведена 27. децембра исте године) у ствари нема облик руковети, јер садржи једну једину песму - Мирјано. (Постоји, међутим, и тумачење да је хорски рефрен на слогове  "ла-ла" заправо мелодија друге песме, па би се радило о контаминацији двеју песама у облик ронда A В A В А).  Три верзије су намењене соло-басу са мешовитим хором (у Е-duru), односно соло-тенору са мушким хором (у B-duru) и соло-тенору са мешовитим хором (у Н-duru). Четврта је једина руковет која има инструменталну пратњу - клавир и (у рефрену) кастањете. И чежњиво-страсно распевана мелодија солисте и петчетвртински такт рефрена говоре о припадности изразито оријентализованом градском фолклору наших jужних крајева