17:00 - Свечано отварања Фестивала
17:00 Мокрањчева родна кућа
Свечано отварање Фестивала
– Полагање цвећа на споменик Стевана Стојановића Мокрањца
– Поздравна реч: Јован Миловановић, председник општине Неготин
– Беседа: Његово Преосвештенство Епископ топлички Господин Арсеније,
у име Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја
– Заједнички наступ учесника Натпевавања и хорова из Неготина
Стеван Стојановић Мокрањац – Шеста руковет
18:00
ЉУБИЦА ЦУЦА СОКИЋ И КУЋА ЛЕГАТА
Улога Љубице Цуце Сокић у рађању саме идеје оснивања Куће легата, а затим и у конкретној помоћи да се та замисао реализује, од изузетног је значаја. Заједно са Недељком Гвозденовићем, који би се могао сматрати зачетником те идеје, делила је не само суседство њихових атељеа у задужбини Илије М. Коларца, већ далеко више, сликарство интимизма, правца у коме ово двоје уметника као да су се надметали ко уме тише, суздржаније, поетичније да тумачи лепоту „обичне“ свакодневице. Осим стилске, делили су очигледно и једну мисаону „кухињу“ у којој се „крчкало“ много тога, између осталог замисао о успостављању Куће легата у Београду. Није случајно да је баш од ово двоје уметника потекла алтруистичка, хумана и, како се показало, визионарска идеја, да простор данашње галерије у Кнез Михајловој 46 буде дом не само њиховим легатима – не само меморијални простор Недељка Гвозденовића, како стоји у правним актима – већ дом за све постојеће и будуће легате и колекције које завређују да буду изложене.
Кућу легата је основала 21. jула 2004. године Скупштина града Београда. Од краја 2006. и почетка 2007. године, низ дародаваца поклања своје дуго чуване збирке: Олга Јеврић, која поклања значајну збирку од 44 скулптуре, затим Нада и Соња Шербан, кћерка и супруга сликара Миленка Шербана, које поклањају избор из Шербановог стваралаштва – 35 слика, али и врсну колекцију његових пријатеља (18 дела Шербанових савременика) као и мању колекцију дела примењене уметности. Легат састављен од 30 дела из различитих фaза тада поклања и наша савременица Милена Јефтић Ничева Костић, као наговештај да ће врата Куће легата бити отворена и легаторима средње и млађе генерације.
Нешто касније, током 2007. године, Скупштина града је званично пренела право старања над неколико легата Кући легата, и тиме се формирао – засад постојећи – фонд. Тада је и званично примљен Легат Недељка Гвозденовића, укупно 562 дела у различитим техникама. Примљена су и три непокретна легата: Легат Вељка и Маре Петровић, који се састоји од виле у улици Теодора Драјзера бр. 32, бројних рукописа, библиотеке и уметничких слика и предмета, Атеље Петра Лубарде у Иличићевој улици бр. 1, који је данас потпуно реновиран и поседује репрезентативан изложбени део са Лубардиним сликама, цртежима, личним предметима, и Легат Риста Стијовића у улици Владете Ковачевића 18, бивши атеље вајара који чува збирку уметникових скулптура. Од краја 2015. године у процедури пријема су два значајна легата, Легат Олге Јанчић, који се састоји од 90 скулптура и поклоњен је граду Београду знатно раније, и један нови легат, легат недавно преминулог вајара Косте Богдановића.
19:00
19:00 Дом културе
Натпевавање хорова
Обавезна композиција:
Стеван Стојановић Мокрањац – Акатист
Хор АКУД Соња Маринковић, Нови Сад
Диригент: Дуња Деурић
Дуња Деурић (1987, Зрењанин) је у родном граду завршила нижу и средњу музичку школу Јосиф Маринковић, на теоретском и одсеку за соло певање у класи Ане Алексић Шајрер. Као соло певач је наступала на бројним такмичењима у земљи, освoјивши низ награда, као што су: лауреат на Републичком такмичењу соло певача (Београд, 2005) Друга награда на Републичком такмичењу соло певача (Београд 2004), Друга награда на трећем такмичењу соло певача Лазар Јовановић (Београд, 2006)… На Академији уметности у Новом Саду је 2012. године стекла диплому музичког педагога, a 2015. и диплому мастера теоретичара уметности (тема: Улога и примена играних и анимираних филмова у настави музичке културе). Током студија је своја интересовања базирала на хорском певању и сарађивала са Војвођанским мешовитим хором, вокалним студиом Орфелин, црквеним хоровима Свети Георгије и Свети Стефан Дечански, а похађала је и диригентскe радионицe хорског фестивала Europa Cantat у Торину 2012. и у Печују 2015.
Мешовити хор АКУД Соња Маринковић, основан 1961. године, негује музику страних и домаћих аутора разних епоха и стилова. Његову окосницу чине студенти Универзитета у Новом Саду, а афирмацији ансамбла су својим залагањем и умећем допринели неки од најеминентнијих диригената и музичких педагога: Имре Топлак, Хилда Пуцаревић, Нада Павлов, Данијела Ходоба Леш, Јасмина Нешковић и други. Од јануара 2015. године, од када је уметнички руководилац Дуња Деурић, Хор је освојио низ признања: Златна диплома на 1. Међународном фестивалу омладинских хорова Руковет за свет, Златна диплома на 39. Фестивалу омладинских хорова Војводине, Златна диплома на 2. и 3. Међународном такмичењу хорова Александар Морфидис Нисис (Нови Сад, 2015, 2016) Златно одличје у категорији мешовитих хорова и Grand Prix на фестивалу Мајске музичке свечаности (Бијељина, 2015), награда жирија и награда Удружења композитора Бугарске на фестивалу Черноморски звуци (Балчик, 2015), Златно одличје и диплома лауреата 52. фестивала музичких друштава Војводине (Рума, 2015), Златна плакета и Grand Prix на 1. међународном шампионату хорова Леге Артис (Тузла, 2016), две сребрне дипломе на такмичењу Musica Eterna Roma у оквиру фестивала Meeting Music (Рим, 2016).
Хор Београдски мадригалисти, Београд
Диригент: Александар Брујић
Мр Александар Брујић (1976, Београд) завршио је основне и постдипломске студије на одсеку за дириговање Факултета музичке уметности у Београду. Добитник је награде Предраг Милошевић (2000) као најбољи студент дириговања. Исте је године био стипендиста Гете института у Манхајму у Немачкој где је до 2002. године радио као хорски диригент. Као корепетитор и асистент био је ангажован у Београдској опери (2002-2005), а 2004. године је постао асистент на ФМУ у Београду. У исто време је као корепетитор и асистент сарађивао са диригентима међу којима су: Штефан Шрајбер, Карл-Антон Рикенбахер, Зубин Мехта, Франческо Росa, Карл Донадиј. Као асистент, учествовао је 2005. на Фестивалу младих уметника у Бајројту где је спремао прво извођење Вагнерове опере Забрана љубави (Das Liebesverbot), заједно са проф. Фаустом Нардијем и проф. Едвином Шолцом из Берлина. Као музички асистент сарађивао је и на мајсторским курсевима Оливере Миљаковић, првакиње Бечке опере. Од 2008. године је диригент хора Београдски мадригалисти.
Хор Београдски мадригалисти је 1951. године основао диригент Милан Бајшански. Ансамбл је неговао нову врсту музике (пре свега мадригале, мотете, ренесансну и барокну музику), али и духовне композиције домаћих и страних аутора, национални репертоар и савремена остварења. Први је у нашој средини извео Литургију Стевана Мокрањца у нашој средини (1966) и у иностранству (Москва, 1972) и једини је наш ансамбл који је одржао концерт православне музике у Цркви Светог Петра у Риму, пред Папом Павлом VI (1970). На челу Хора су стајали и Димитрије Стефановић, Светолик Пашћан, Војислав Илић, Душан Миладиновић, Владимир Милић, Александар Спасић, Александар Вујић… Међу освојеним признањима се посебно истичу прве награде у Арецу, Ланголену, Перуђи, Братислави и Брну. Хор је последњих година учествовао на фестивалима и такмичењима у Венецији (Venezia in Musica), Риму (Musica sacra a Roma), Велсу (Llangollen International Musical Eisteddfod), Бугарској (Св. Атанас Велики). За изузетне заслуге у неговању српске духовне музике Српска православна црква га је одликовала Орденом Светог Саве (1991).
Хор Београдско студентско певачко друштво, Београд
Диригент: Данило Томић
Данило Томић (1994, Кладово) је студент дириговања на ФМУ у Београду (класа Биљане Радовановић), које је уписао након завршеног клавирског одсека СМШ Стеван Мокрањац у Неготину. Главни диригент Београдског Студентског Певачког Друштва је од марта 2016. године. Био је ангажован као асистент диригента на овогодишњој Летњој духовној академији у манастиру Студеница, активан је као асистент диригента у хору КУД Бранко Цветковић, као асистент диригента мешовитог хора Цркве Светих Јоакима и Ане у Београду и диригент дечијег хора овога храма са којим је наступио у ревијалном делу овогодишњег фестивала Хорови међу фрескама у крипти Храма Св. Саве. Један је од оснивача Школе грегоријанског појања Scuola Cantorum (почиње са радом у септембру 2016), повремено је ангажован као оргуљаш и диригент у Цркви Криста Краља у Београду као и у другим црквама на простору Београдске Надбискупије.
Имајући у виду да многи студенти немају могућност или не добију прилику да своје способности и таленат покажу у најбољим хоровима, марта 2016. године при студентској организацији Негујмо културу оформљено је Београдско Студентско Певачко Друштво отворено све младе до 28 година, без обзира на искуство у хорском певању. Тридесетак чланова хора су углавном студенти са преко 10 различитих факултета, Универзитета у Београду и Универзитета уметности. Идеја хора јесте да створи јединствену целину чији квалитет долази до изражаја тек након преданог рада са појединцима, а и читавом групом. Чињеница да хором диригује студент оправдава идеју да млади могу да се старају о младима и да ће њихов ентузијазам увек бити водиља свих промена. Програм обухвата духовну музику и класичне композиције, али (пратећи тенденције у хорском извођаштву) Хор покушава да на нов начин представи и остварења из света популарне културе (The Beatles, The Police…). Ово је само један од начина на који млади желе да подстакну младе да се баве стварима које воле у своје слободно време и тако покажу солидарност и потребу за окретањем ка културним вредностима. Хор је до сада наступио неколико пута, углавном на факултетима Београдског универзитета.
Хор Шуматовац, Алексинац
Диригент: Марија Зовко
Марија Зовко (Лесковац, 1981). Дипломирала је 2006. на Факултету музичке уметности у Нишу (Општа музичка педагогија) као најуспешнији студент. На истом факултету стекла је звање Мастер теоретичар уметности 2013. Била је руководилац хора од његовог обнављања (2005-2010) и поново од априла 2016. Ради као наставник музике у Лесковцу.
Мешовити хор Шуматовац је основан као Алексиначка певачка дружина 1887. године. Наступао је на концертима Првог београдског певачког друштва, а 50 година свога постојања обележио је свечаним концертом који је директно преносио Радио Београд. Репертоар, који је последњих година знатно проширен и обогаћен, чине врхунска дела домаће и светске хорске литературе свих епоха. Према оценама стручне критике подигнут је и ниво уметничког 
извођења, што је довело до највиших признања и награда: Прва награда на 1.фестивалу православне музике у оквиру 22.Интернационалних хорских свечаности (Ниш, 2008), Награда за оригинално извођење композиције Гласом мојим ко Господу возвах, Архангелског (Ниш 2010), Трећа наградa на Охридском хорском фестивалу (2013), Трећа награда на Интернационалном фестивалу хорова у Пардубицама (2014), две специјалне награде на 12. Међународном фестивалу Духовне православне хорске музике у Поморју у Бугарској (2015).
ЖИРИ
Жири:
др Соња Маринковић, музиколoг
Тамара Адамов Петијевић,диригент
мр Милоје Николић, диригент
др Соња Маринковић, музиколог, редовни професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, предаје историју музике и методологију научног рада. Члан је редакције Интернационалног часописа за музику Нови Звук, главни уредник часописа Мокрањац; директор XIV i XV међународне Трибине композитора у Београду. У истраживањима се бави питањима односа фолклора и композиторског стваралаштва (њена докторска дисертација била је Музички национално у српској музици прве половине 20. века), као и питањима социјалне уметности. Аутор је уџбеника за средње школе за предмете музичка култура, музичка уметност и историја српске музике.
Тамара Адамов Петијевић је диригент, виолиниста и професор, истраживач у области хорске музике. Диригује црквеним хором Свети Стефан Дечански готово 30 година, мешовитим и женским хором музичке школе Исидор Бајић у Новом Саду, као и професионалним вокално-инструменталним ораторијумским ансамблом Орфелин (од 2009). Дипломирала је виолину на Академији уметности у Новом Саду, а упоредо студирала енглески језик и књижевност на Философском факултету у том граду. Почела је да се бави хорским дириговањем као већ искусни камерни и оркестарски музичар, да би развијала своје умеће похађањем мастеркласова и радом са европским хорским стручњацима. Сада приводи крају докторске студије из дириговања на Факултету музичке уметности у Београду. Од 2011. до 2013. године водила је мушки хор Карловачке богословије, као прва жена – професор и диригент у историји те институције. Са својим хоровима осваја бројне награде на међународним и домаћим такмичењима.
Милоје Николић је дипломирао је 1974. године, а магистрирао 1983. године на Одсеку за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Од 1977. године запослен је на Катедри за музичку теорију ФМУ у Београду, у звању редовног професора. Од 1998. године ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на коме је био и први вршилац дужности декана. У последњих петнаест година био је ангажован и на Музичким академијама у Источном Сарајеву (БиХ) и Цетињу (ЦГ). Као теоретичар музике, аутор је већег броја научних радова из области анализе вокалне музике. Био је диригент различитих београдских хорова (Бранко Цветковић, Иво Лола Рибар, Жикица Јовановић – Шпанац), а 1990. основао је Академски камерни хор Лицеум у Крагујевцу. Оснивач је и уметнички директор Међународног фестивала камерних хорова у Крагујевцу, један је од оснивача међународне асоцијације Балкански хорски форум, а био је и оснивач и председник њене српске секције. Редовни је члан Бугарске академије наука и уметности (БАНИ) од 2014. године.