10.00
10.00 Уметничка школа Стеван Мокрањац
Диригентски семинар: Од традиционалног ка иновативном
Др Милоје Николић, диригент
Мр Тамара Адамов Петијевић, диригент
11.00
11.00 Градски трг
Концерт: Класика у 11
Хор ОШ Вук Караџић, Неготин
Диригент: Тања Милосављевић
12.00
12.00 Мокрањчева родна кућа
Промоција монографије:
80 година Факултета музичке уметности
Ауторка: др Ивана Перковић
Монографија поводом 80 година рада Музичке академије/Факултета музичке уметности нуди свеж начин разумевања прошлости, садашњости и, на известан начин, и будућности најстарије високообразовне музичке институције у земљи, основане давне 1937. године. У писању ове богате и квалитетно опремљене књиге учествовало је, поред Иване Перковић (уреднице издања и ауторке првог дела књиге), преко 20 професора и сарадника Факултета. Резултат њиховог заједничког рада није једноставна документована историографска публикација или носталгично сећање на историју школе. Напротив, овде је институција у којој је током претходних осам деценија деловало преко 630 реномираних професора, а дипломе стекло више од 6200 академских музичара, представљена на нов и динамичан начин. Управо због своје информативности и креативности, књига је привлачна читаоцима различитих профила.
Публикација је осмишљена „полифоно“. Она садржи почетни наратив – „Наших 80 година“ – који је у непрекидном дијалогу са интерполираним цитатима, сећањима, размишљањима, визуелним и другим илустрацијама. Поврх тога, први део књиге успоставља дијалог и са наредним сегментом који носи наслов „Ми смо…“ Он представља прошлост и садашњост факултета из аутентичне перспективе катедара, одељења, извођачких ансамбала, библиотеке. Трећи део је традиционални документарни прилог, не тако занимљив за читање у континуитету, али „стални контрасубјект“ прошлости Академије / Факултета.
У првој целини читалац се упознаје са кохерентним приповедањем о историји Факултета музичке уметности, али, за разлику од претходних сагледавања прошлости ове установе, овде је историјски наратив подељен на три етапе и доведен у занимљив и прегнантан однос са „другим гласовима“.
Други део књиге је коауторски збир индивидуалних прилога, оријентисаних на појединачне ентитете који данас делују у оквиру Факултета.
Његов потенцијал је у „првом лицу“: то нису текстови које су писали „посматрачи“, већ активни учесници, они који својим свакодневним уметничким, научним и педагошким радом заправо јесу садашњост школе.
Последњи сегмент, Прилог, важан је за нашу заједницу.
Заинтересованом читаоцу пружа се могућност да прати споне између деветоро наставника из 1937. године и данашњих 202 наставника и сарадника, и да се сети свих оних студената, наставника, сарадника, ваннаставних радника који су током протеклих 80 година градили идентитет институције Факултета музичке уметности.
Др Ивана Перковић, редовни професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Од 2015. године је продекан за научни рад и међународну сарадњу Факултета музичке уметности. Примарна област њеног научног интересовања јесте српска православна музика. Осим тога, бави се и питањима музике и образовања, европске музике друге половине 18. века, темама идентитета, музике и књижевности, интердисциплинарности и др. До сада је објавила три књиге на српском језику: о српском Осмогласнику у 19. веку (2004), српској хорској црквеној музици у периоду романтизма (2008) и о Факултету музичке уметности у Београду (2017); коаутор је књиге о интердисциплинарном приступу музици (2014). Припрема за штампу и књигу о музичким референцама у српској средњовековној књижевности. Учествовала је на више од 50 научних скупова у земљи у иностранству, и предавала по позиву на универзитетима у Литванији и у Кини. Радове публикује у националним и интернационалним часописима (Нови Звук, Музикологија, Зборник Матице српске за сценске уметости и музику, Journal of Interdisciplinary Music Studies, Българско музикознание и други), колективним монографијама, као и у тематским зборницима који се издају у земљи и изван ње. Mеђу њима су и публикације светски реномираних научних издавача: Peter Lang Verlag, Walter de Gruyter GmbH и Indiana University Press. Сарадник је Grove Music Online и The Canterbury Dictionary of Hymnology.
19.00
19.00 Мала сцена биоскопа Крајина
Концерт: Вокалнa група Constantine, Ниш
Вокална група Constantine из Ниша основана је октобра месеца 2008. године на иницијативу тројице музичара који су желели да вокалној камерној музици приђу на мало другачији начин. Група је у почетку наступала као октет, а сада броји 11 певача. У настојању да се прошире извођачке границе, и са идејом да се изађе из оквира конвенционалног, током година је обликован разноврстан програм, базиран на делима домаћих и страних аутора етно, поп, рок, џез, филмске и духовне музике која је у извођачком смислу третирана на начин певања у традиционалним клапама. Извођењем песама у оригиналним, али и аранжманима чланова Групе, промовишу се и афирмишу камерни и нестандардни вокални састави, музичка традиција Ниша, Србије и шире.
Вокална група Constantinе је до сада одржала преко двеста наступа међу којима је и тридесетак целовечерњих концерата у Србији и иностранству, на фестивалима, као што су: НИМУС, Нишвил, Интернационални фестивал духовне музике -Музички едикт и Интернационалне хорске свечаности (Ниш), 8. Интернационални џез фестивал Геза Балаж Гари (Кикинда), 10. Интернационални фестивал хорова и вокалних група (Крагујевац), Дани Станислава Биничког (Јасика), 49. Мокрањчеви дани (Неготин), 10. Интернационални фестивал клапа (Пераст, Црна Гора), Први фестивал српске културе Бјалисток (Пољска), Дани Београда у Минску (Белорусија), као и у Великој дворани Задужбине Илије М. Коларца и на великој сцени Сава Центра у Београду, Културним центрима уз Тивту и Котору, Банском двору у Бања Луци, великој Сали Дома Војске и Галерији Србија у Нишу. Приредили су и 7 концерата у Уједињеном краљевству.
Град Ниш је групи Constantinе доделио најпрестижнију градску награду – 11. јануар, а међу осталим признањима и наградама посебно се истичу: Grand Prix на Међународном фестивалу клапа у Перасту (2013), Прво место и титула свеукупног победника у категорији мушких ансамбала на Првом интернационалном такмичењу и фестивалу хорова у Врњачкој Бањи (2014), као и награда Војислав Илић на 22. Фестивалу духовне музике Хорови међу фрескама у Београду (2016). Прво аудио издање Групе ће ускоро објавити ПГП РТС.
20.00
20.00 Дом културе, хол
Концерт: Хор полазника диригентског семинара
Од традиционалног ка иновативном
21.00
21.00 Дом културе
Концерт: Влатко Стефановски трио
Влатко Стефановски, гитара
Ђоко Максимовски, бас гитара
Дино Милосављевић, бубњеви
Трио Влатка Стефановског је до сада приредио концерте широм света. Програм чине оригинално писане композициje за овај састав, обраде народних песама, као и композиције из опуса групе Леб и сол.
Влатко Стефановски, један од највећих гитарских виртуоза са ових простора, уметник познат по специфичној техници свирања и звуку свог инструмента, рођен је 1957. године у Прилепу, у породици позоришних уметника. Почео је да свира гитару са 13 година. У познијим тинејџерским годинама основао је Леб и сол – групу која је постала једна од најпопуларнијих и најзначајнијих на музичкој сцени тадашње Југославије. Са овим легендарним саставом је снимио 14 албума (са бројним песмама које имају статус рокенрол хитова) и одржао низ турнеја широм света. Средином деведесетих, започео је и успешну соло каријеру, о којој сведоче албуми као што су: Cowboys & Indians, Сарајево, Vlatko Stefanovski trio, Кула од карти, Thunder from the blue sky. Заједно са гитаристом Мирославом Тадићем снимио је албуме Krushevo, Трета мајка, Live in Belgradе, Live in Zagreb, који представљају наставак истраживања традиционалне македонске музике, сада у извођењу на акустичним гитарама.
Ми смо на раскрсници истока и запада. На нас утиче стара византијска музика, музика из времена османског царства, али и класична европска музика. У скорије време ту је и велики утицај поп музике, рока и џезa, рекао је једном приликом Стефановски који је последњих година свирао и снимао широм света са великим и значајним уметницима као што су Томи Емануел, Штохело Розенберг, Џибони, Јан Акерман, Теодосиј Спасов, Стефан Миленковић, Кудси Егрунер, Бојан Зулфикарпашић, Ману Каче, Тони Левин и други.
Као солиста наступао је и снимао са Tonkunstler оркестром из Беча, Лондонским и Лајпцишким симфонијским оркестром, Филхамронијским оркестрима из Монте Карла и Љубљане, Студентским симфонијским окрестром из Скопља, Sinfonietta оркестром из Софије, сa FoolCool џез оркестром из Словеније, као и са биг бендовима Радио телевизије Словеније, Хрватске и Србије. Аутор је музике за филмове Gypsy Magic – Столета Попова, Путовање на сунце – Јешим Устаоглу, Три летња дана – Мирјане Вукомановић, Небеска удица – Љубише Самарџића. Компонује такође и за позориште и балет. Добитник је почасног доктората Универзитета Свети Ћирило и Методије у Скопљу.