10.00
10.00 Уметничка школа Стеван Мокрањац
Диригентски семинар: Од традиционалног ка иновативном
Др Милоје Николић, диригент
Мр Тамара Адамов Петијевић, диригент
11.00
11.00 Градски трг
Концерт: Класика у 11
Хор Vox Dunaris, Турн Северин (Румунија)
Диригент: Виорел Дорин Бала
12.00
12.00 Мокрањчева родна кућа
Научна трибина
Тема: Руковедање у хорским делима Мокрањчевих наследника друге половине 20.века
Предавач: др Саша Божидаревић, редовни професор Факултета уметности, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
Руковети Стевана Мокрањца представљају својеврсни културни канон чији су примарни постулати уграђени у хорска остварења готово свих потоњих српских композитора који су компоновали дела инспирисана фолклором. Ова неоспорна, у теоријској мисли и пракси потврђена, чињеница представља иницијални мотив ове студије. Аутор овог рада, свестан значаја Стевана Мокрањца за целокупну српску музику, овом приликом се определио за тумачење или, боље рећи, аналитичко сагледавање његовог ауторског (композиционог) рукописа, дефинисаног као руковедање у стилски разноврсним делима фолклорне провенијенције српских аутора друге половине XX века, са базичним ослонцем на поступке трансформације народног напева и преобликовања традиционалног модела строфе.
Циљ рада је да се истраживањем Мокрањчеве парадигме у остварењима изабраних композитора продубе и унапреде постојећа знања о овом делу неправедно запостављеног хорског стваралаштва српских композитора. Аутор овог рада очекује да ће брзо уследити аргументоване реакције теоритичара музике, музиколога и композитора на скромна достигнућа исказана у овој сажетој студији, те да ће иста допринети реафирмацији и компоновању нових руковети и њиховом враћању на концертни подијум.
Саша Божидаревић је теоретичар музике и редовни професор Факултета уметности у Приштини са привременим седиштем у Звечану – Косовској Митровици. Дипломирао је на Факултету уметности у Приштини, магистрирао и докторирао на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Учествовао је на многобројним научним скуповима у земљи и иностранству и одржао низ предавања из области вокалне музике. Примарно поље његовог истраживања је српска хорска музика генерисана и инспирисана фолклором. Објавио је око 20 радова у стручним часописима и зборницима радова од националног и међународног значаја. Међу најзначајнијим радовима из области музичке теорије су: Проблем терминолошког и жанровског одређења обрада српских народних песама за један глас и клавир (Наслеђе, 2009), Фолклорни цитат у српској соло песми од њеног настанка до почетка Другог светског рата (монографиjа, Факултет уметности у Звечану – Косовској Митровици, 2010), Фолклорни текст као потенцијални генератор поступака генерисања структуре и форме уметничких обрада народних песама за један глас и клавир (Наслеђе, 2010), Цитатна полемика у српској хорској музици инспирисаној фолклором (Наслеђе, 2016), Уметничка обрада народног напева у руковетима Стевана Мокрањца (Мокрањац, 2016), Мокрањац у делима наследника – од цитатне имитације до цитатне полемике (Музикологија, 2017).
20.00
20.00 Дом културе
Концерт: Песмо моја (вече српске соло песме)
Снежана Савичић Секулић, сопран
Ива Мрвош Анокић, мецосопран
Страхиња Ђокић, клавир
Сопран Снежана Савичић Секулић, првакиња Опере Народног позоришта у Београду, oсновне и постдипломске студије завршила је на ФМУ у Београду (класа Р. Смиљанић). Усавршавала се у Бечу, а на оперској сцени дебитовала као студент улогом Ђилде у београдској Опери. Исте године је први пут певала у Madlenianum-у у Сметатиној опери Две удовице. У досадашњој богатој каријери је остварила низ главних улога у операма Вердија (Травијата) Доницетија (Лучија од Ламермура, Љубавни напитак, Дон Пасквале), Моцарта (Чаробна фрула, Фигарова женидба, Дон Ђовани), Пучинија (Ђани Скики, Боеми), Прокофјева (Заљубљен у три наранџе), Офенбаха (Хофманове приче), Жака Ибера (Анжелика) Росинија (Севиљски берберин) … На репертоару има и преко 40 вокално-инструменталних дела (Реквијеми Моцарта, Вердија и Брамса, Кармина бурана – Карла Орфа, Хајднови ораторијуми: Стварање света и Годишња доба, Пасија по Јовану и Магнификат – Ј.С. Баха, Малерова VIII Симфонија). Наступала је на бројним европским оперским и концертним сценама у Риму, Паризу, Петрограду, Амстердаму, Националнима театрима у Букурешту, Темишвару, Загребу, Сплиту, Вараждину, и Подгорици, у Македонској опери и балету, Словенском народном гледалишчу у Марибору, као и на концертима у Сарајеву, Лондону, Будимпешти, Котору, Цетињу, Зрењанину, Суботици, Бањалуци …
Сарађивала је са Римским симфонијским оркестром, Београдском филхармонијом, Фихармонијом Брно, Македонском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС, Симфонијским оркестром Станислав Бинички, Црногорским Симфонијским оркестром, Бањалучком филхармонијом, Гудачима Светог Ђорђа, Гудачким оркестром Душан Сковран, Оркестром Camerata Serbica, као и са истакнутим диригентима: Kлаудио Вандели, Силвио Барбато, Хозе Коладо, Урош Лајовиц, Младен Јагушт, Александар Марковић, Иван Репушић, Даринка Матић-Маровић, Владимир Крањчевић, Бојан Суђић, Дејан Савић… Наступила је као гост на концерту оперске диве Монсерат Кабаље у Бегораду (2011). Била је професор на Академији Умјетности Универзитета у Бањалуци (2001-2011), а сада је гостујући професор на Факултету савремених уметности у Београду. Добитник је низа награда: Бисерка Цвејић (најуспешнијем студенту соло певања), Оскар Данон (додељује Народно позориште за врхунске уметничке креације), Музика Класика, УМУС-а… Лауреат је међународних такмичења Никола Цвејић, Обзорја на Тиси, Такмичења музичке омладине Београда, Ада Сари у Пољској и добитница Златне значке Културно-просветне заједенице Србије као и Свечане плакете Бањалуке.
Мецосопран Ива Мрвош – Анокић (Неготин) живи у Бечу, а као слободни уметник активна је на подручју Немачке, Италије, Румуније, Србије, Хрватске и Црне Горе. Соло певање је завршила на ФМУ у Београду 2009. године (проф. Р. Смиљанић). Мастер и специјалистичку диплому стекла је као стипендиста норвешке владе на Факултету за музику и плес при Универзитету у Ставангеру (2010-2011). На београдској концертној сцени је дебитовала 2003. године као солиста у ораторијуму Краљ Давид Артура Хонегера (Београдска филхармонија, диригент, Леополд Хагер), након чега су уследили бројни концерти у Србији и земљама у окружењу. Наступала је са водећим оркестрима на простору Балкана (Гудачи Светог Ђорђа, Темишварска филхармонија, Македонска филхармонија, Филхармонија из Тиране, Римски симфонијски оркестар младих) и сарађивала са угледним диригентима, (Даринкa Матић Маровић, Бојан Суђић, Саша Бритвић, Леонард Квадрини, Клаудио Вандели и Франческо ла Векија), изводећи солистичке улоге у вокално инструменталним делима Перголезија, Баха, Моцарта, Бетовена. Остварила је и бројне улоге на оперским сценама широм Европе (Кармен, Ацучена, Сантуца, Еболи, Отон, Орфеј, Тетка Принцеза, Мерцедес, Мадалена, Флора…) Посвећена је српској музици. Извела је и снимила низ композиција Константина Бабића, Дејана Деспића, Рајка Максимовића, Ивана Бркљачића, Оливера Бенића, Милорада Маринковића … Од 2006. до 2008. године је наступала у Београдском драмском позоришту у улози Салијеријевог гласника у представи Амадеус (режија А. Стојановић). 2011. године је била прва инострана уметница која је освојила престижну норвешку Shell награду за најбољег младог уметника године, а потом је за своја уметничка достигнућа, више пута награђивана на интернационалним такмичењима: Federico II, (Aндрија, Италија); Лав Мирски (Осијек, Хрватска); Летња академија Oper Oder Spree, (Безков, Немачка); Летња академија Праг-Беч-Будимпешта, Универзитета за музику и извођачке уметности (Беч, Аустрија). Оснивач је и главни предавач Мале школе опере d’Iva у Неготину.
Страхиња Ђокић (Нови Сад) је завршио Средњу музичку школу Исидор Бајић на одсеку за клавир у класи проф. Драгане Попов Марић. У сезони 2010/11. започео је сарадњу са Српским народним позориштем као клавирски сарадник . Одсек соло певање је у истој новосадској школи завршио 2014. године у класи проф. Сенке Недељковић. Након успешно положене аудиције за Оперски студио (сезона 2013/14) постао је сарадник Народног позоришта у Београду у чијем је хонорарном ангажману и даље. У националном театру у Београду и у Српском народном позоришту у Новом Саду је дебитовао у улози тамничара у Пучинијевој опери Тоска 2014. године. Радио је као клавирски сарадник на одсеку за соло певање у Музичкој школи Исидор Бајић током 2015/16. године, у периоду од 2016. до 2018. године се усавршавао на Институту Vecchi Tonelli у Модени (Италија), а септембра 2017. године је завршио мастер студије на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Биљане Горуновић.
22.00
22.00 Мокрањчева родна кућа
Концерт: Вечерња серенада
Саша Мирковић, виола
Nach Bach + 1 - композиције српских аутора инспирисане Баховим свитама за виолончело
Његова интонација била је перфектна, фразирање логично и прецизно, а посебан квалтет представљала је разносврсност тонских боја, начина добијања звука и разних виртуозних агогичких гестова и потеза којима је, с једне стране, призивао Бахово доба, а са друге их изговарао као савремени уметник свестан свога доба. Бах никада није написао свите за соло виолу, а, судећи по ономе што смо синоћ чули-имао би ко да их одсвира.
Зорица Премате, музички критичар,
Радио Београд 2, Културни кругови, октобар 2016
Саша Мирковић (Чачак, 1980), оснивач и уметнички руководилац ансамбла Метаморфозис и наставник у звању ванредног професора на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу je по мишљењу критичара “најбољи српски виолиста” и “харизматични уметник препун ентузијазма”. Aктиван је као солиста и као камерни музичар, са посебним афинитетом за савремену музику. Одржао је бројне реситале и камерне концерте. Учествовао је на свим важним манифестацијама у Србији (БЕМУС, Трибина композитора…) као и на концертним турнејама у инсотранству.
Осим са својим ансамблом Метаморфозис, као солиста је наступао са Словачким камерним оркестром Богдан Вархал, ансамблом Арте, БКО Љубица Мaрић, БГО Душан Сковран, КО Шлезингер, СО Станислав Бинички, Омладинским СО југоисточне Европе, Камерним оркестром Универзитета уметности у Крагујевцу и регионаланим ансамблом No Borders Orchestra.
Изводи разноврстан и специфичан програм – од барока до савремене музике српских и светских аутора, те до граничних жанрова који комбинују класичне идиоме са етно, џез и поп изразом, аудио и видео технологијом.
Основно и средње музичко образовање стекао је у Школи за музичке таленте у Ћуприји, након чега је завршио основне и магистарске студије на Факултету музичке уметности у Београду. Током школовања професори су му били угледни педагози – Петар Ивановић, Панта Величковић, Ђерђ Зазровић, Томислав Милошевић и Дејан Млађеновић. Усавршавао се на мајсторским курсевима и сарађивао са професором Огњаном Станчевим, члановима квартета New Helsinki и Медичи. Био је члан и вођа секције виола Норвешког омладинског оркестра (Елверум), Немачко-скандинавског оркестра (Берлин) и Светског омладинског мировног оркестра (Стокхолм). Добитник је великог броја првих и специјалних награда, као и признања за извођење савремене музике.
У јануару 2017. године је проглашен за добитника Награде Музика класика у категорији Мушки солиста 2016. године, док је у септембру изабран за добитника Награде за извођење, презентовање и промоцију српске музике Алекандар Павловић коју додељује Удружење композитора Србије.
Премијерно је извео преко 80 солистичких, камерних и концертантних дела за виолу њему посвећених. Неки од аутора су: Александра Вребалов, Светлана Савић, Драгана Јовановић, Зоран Ерић, Наташа Богојевић, Ана Гњатовић, Бранка Поповић, Драшко Аџић, Ивана Стефановић, Милорад Маринковић, Стеван Ковач Тикмајер, Александар Седлар, Милорад Маринковић, Јасна Вељановић, Петер Махајдик, Ајрат Ичмуратов, Владимир Кораћ, Владимир Трмчић, Соња Калајић, Драган Латинчић, Ивана Стефановић, Драшко Аџић… Остварио је значајан број трајних снимака за националне и међународне радијске и телевизијске куће.
Међу новим и оригиналним пројектима које је остварио последњих година издваја се програм под називом Nach Bach који обухвата дела савремених аутора инспирисана Баховим свитама за соло виолончело.