11:00
11:00 Градски трг
Концерт: Класика у 11
Студенти Факултета музичке уметности, Београд
Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду 2015. године обележава 78 година од оснивања. Као најстарија високошколска институција у области музичке педагогије, заслужан је за постављање темеља укупног развоја система музичког школства у Србији. Данас са 822 студента и готово 200 наставника највећи је у региону и својим студијским програмима покрива све специјалности у области музике.
Студије су окренуте школовању професионалних музичара-извођача и музичких педагога, али укључују и композицију, музикологију, етномузикологију, спајајући поља уметности и друштвено хуманистичких наука. Настава на Факултету музичке уметности организована је на дванаест одсека: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти (виолина, виола, виолончело, контрабас), Дувачки инструменти (флаута, обоа, кларинет, фагот, хорна, труба, тромбон и туба), Музикологија, Солфеђо и музичка педагогија, Музичка теорија, Етномузикологија, Полиинструментални (чембало, харфа, оргуље, гитара, удараљке), Камерна музика и Џез. Настава обухвата 26 студијских програма и организује се на свим нивоима студија: основним, дипломским и докторским у пољима уметности и друштвено хуманистичких наука, односно у областима музике и извођачких уметности, као и науке о уметности. Међу наставницима су најистакнутији српски уметници – композитори Зоран Ерић, Исидора Жебељан, диригент Бојан Суђић, баритон Никола Мијаиловић, сопран Анета Илић, пијаниста Александар Сердар, виолинисткиња Маја Јокановић, виолиста Дејан Млађеновић, челисткиња Сандра Белић, контрабасиста Небојша Игњатовић, флаутиста Љубиша Јовановић, трубач Младен Ђорђевић, харфисткиња Љиљана Несторовска и многи други. Њихови најбољи студенти представиће се на новом програму Мокрањчевих дана – Класика у 11, придружујући се европској пракси одржавања концерата на отвореном.
13:00
13:00 Рогљевачке пивнице
Излет / Научна трибина
Тема: Феномен Стеван Ст. Мокрањац и крај историје музике
Предавач: др Надежда Мосусова,
музиколог и композитор
Модератор: проф. др Соња Маринковић музиколог
Постојање културне и музичке манифестације Мокрањчеви дани (50-годишњи јубилеј) слави се између 100-годишњице смрти (2014) и 160-годишњице рођења (2016) великана српске музике. Можемо још додати да ће идуће године бити 110 година како је Ст. Стојановић Мокрањац изабран за дописног члана данашње САНУ. Неоспорно је да Мокрањчево дело, започето и завршено у преткумановској Србији, живи и данас, у трећем миленијуму. Не само у Србији. Непобитно је такође да је Мокрањчев опус надживео своје међуратне настављаче, чије је сценско стваралаштво, нарочито, изграђено на Мокрањчевим естетским принципима, завршило у имагинарном музеју лепих уметности, на крају другог миленијума. „Последњи српски Мохиканац“ била је неприкладна поставка Охридске легенде Стевана Христића, изведена 2000. године у београдском Народном позоришту. Исто тако је евидентно да Мокрањчево стваралаштво не престаје да интересује музичаре и културологе разних профила. У чему је снага и виталност Мокрањчевог дела, црквеног и световног? За извођаче – у лепоти и високом професионализму његових творевина. За истраживаче – у чињеници да ни до данашњег дана никако није потпуно расветљено магијско умеће „хармонизатора“ народних и црквених мелодија, у вокалној области српске музике. То и јесте суштина праве уметности: да се онa не може до краја објаснити.
Надежда Мосусова је научни саветник Музиколошког института САНУ и професор Факултета музичке уметности, у пензији. Завршила је студије композиције на Музичкој академији у Београду, докторат из музикологије одбранила на Универзитету у Љубљани. Главне теме делатности представља анализа музичког национализма и романтизма у српској култури (студије о Стевану Мокрањцу, Петру Коњовићу и Стевану Христићу) и у музичкој уметности других словенских народа (написи о Модесту Мусоргском, Николају Черепњину и Игору Стравинском), историја и естетика опере и балета 19. и 20. века (радови о делима за сцену Милоја Милојевића, Јосипа Славенског, Станојла Рајичића, руских романтичара, совјетских модерниста Димитрија Шостаковича и Родиона Шчедрина), као и допринос руске емиграције музици и позоришту у Европи, Азији, двема Америкама и Аустралији (низ чланака о Руском балету и његовим утицајима светских размера). Резултате истраживања приказала је на музиколошким и театролошким конференцијама и конгресима у земљи и иностранству. Сарадник је више домаћих и страних часописа, енциклопедија и зборника. Члан је Удружења композитора Србије, координатор тима пројекта САНУ Савремена српска музичка сцена, члан међународног друштва Society of Dance History Scholars (USA), као и члан извршног одбора међународног Савета за игру CID-UNESCO (Француска/Грчка).
14:00
14:00 Рогљевачке пивнице
Етно прикази
– Културно уметничко друштво
Стеван Мокрањац, Неготин
– Вокално-инструментални састав
Ајдуци, Неготин
Диригент: проф. Данијела Марковић
– Удружење фрулаша Неготинске
крајине Крајинска фрула
Културно уметничко друштво Стеван Мокрањац из Неготина основано je пре 61 године са циљем да кроз игре, песме и богату оригиналну ношњу, чува и негује српско фолклорно благо. Колико су се чланови друштва овом циљу приближили сведочи бројна публика која је уживала у њиховим наступима, некада широм бивших република СФРЈ и Европе, а последњих година, од обнављања рада друштва и у Шведској, Данској, Бугарској, Аустрији, али и на традиционалним годишњим концертима у неготинском Дому културе.
Вокално-инструментални састав Ајдуци основала је крајем 2013.год. у Неготину Данијела Марковић, како би са својим ученицима средњошколског узраста неговала изворну влашку и српску музику у вишегласној обради за мушки састав, чувајући тако богату музичку традицију Србије и неготинског краја. У свом кратком постојању наступио је на више школских и градских манифестација у Неготину, Кладову и Београду. На Вокалном етно фестивалу младих ВЕФ у Неготину, 2014.године, освојио је специјалну награду стручног жирија у међународном саставу.
Данијела Марковић је дипломирала 1998. године музичку педагогију на Др. Хохс конзерваторијуму у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Један је од оснивача и диригент (1998 – 2001) мешовитог црквеног хора Василије Острошки при СПЦ у Франкфурту. Од 2003. године ради као професор неготинских средњих школа и као диригент мешовитог гимназијског хора. 2008. године је оформила етно групу Мариника, а пет година касније групу Ајдуци. За оба поменута састава пише вишегласне аранжмане. У оквиру креативног удружења НЕГО из Неготина 2014. године је основала Вокални етно фестивал младих (ВЕФ) – прво такмичење ове врсте у Србији.
Удружење фрулаша Крајинска фрула основано је 2011. године у Кобишници. Своју активност усмерава ка очувању изворности и традиције свирања на фрули, дудуку и окарини, као и неговању музике са простора Источне Србије. Чини га 36 чланова из борског и зајечарског округа. У оквиру удужења је формиран оркестар, који броји 5-10 чланова (фрула, дудук, окарина, бубањ, интерпретаторка народних изворних песама) и који је врло активан. Наступа на свим манифестацијама локалног карактера (Виногрдарски дани на Рајачким пивницама, Крајински обичаји, Сајам меда и вина, Сајам туризма у Београду, Дани дијаспоре, Јоргован фест – Мироч, Мокрањчеви дани), као и на многим манифестацијама регионалног и републичког карактера. На овогодишњем предтакмичењу фрулаша на сабору Црноречје у Бољевцу два члана Удружења су се пласирала за републички сабор фрулаша Ој Мораво у Прислоници код Чачка, где су постигли запажене резултате. Од 2014. године у сарадњи са ОШ Стеван Мокрањац из Кобишнице организована је Школa фруле.
20:00
20:00 Дом културе
Музичко -сценски програм:
Фестивалска премијера
Звездани часови човечанства
Концертно извођење радио драме
Мокрањац, човек своје уметности
Аутор: Маја Чоловић Васић, музиколог
Редитељ: Саша Латиновић
Улоге:(глумци Позоришта Тимочке крајине Зоран Радмиловић из Зајечара)
Стеван Мокрањац – Предраг Грбић
Марија (Мица) Мокрањац -Селена Ристић Витомировић
Девојка -Сања Недељковић
Младић – Милош Танасковић
Учествују:
Хор Лавиринт, Зајечар
Диригент: Жељка Алексић
Гудачки квартет Школе за музичке
таленте Рипиено, Ћуприја
Фондација Зоран Радмиловић, Зајечар
Преднаступ:
Дечији хор Вивак, Неготин
Диригенти: Александра Ђукић и
Драгана Мариновић Симоновић
ЗВЕЗДАНИ ЧАСОВИ ЧОВЕЧАНСТВА
Радио драма Мокрањац, човек своје уметности настала је поводом обележавања 100 годишњице смрти великог композитора и премијерно изведена на Другом програму Радио Београда 28. новембра 2014. године.
Прича о Мокрањчевом животу испричана је кроз преписку између композитора и његове супруге Марије (Мице) Предић Мокрањац, али и из визуре двоје савремених ликова – Девојке која је студент Музичке академије и Младића (студента Драмске академија) који треба да напише комад о Мокрањцу. Девојка му помаже својим знањем користећи (осим стручне литературе) као драгоцени извор информација управо писма двоје супружника. Та коресподенција, прати композиторов професионални живот, открива његове ставове о музици, стваралаштву, култури, улози уметности у друштву, о времену у коме је стварао, као и о сопственом месту у њему … о животу, пријатељству. Она, свакако, пружа једно од могућих сагледавања Мокрањчевог јединстевног дела у нашој историји музике, али писма откривају и најинтимнији део личности Мокрањца – чистоту композиторове душе и душе његове жене и та њихова прича из прошлости као да постаје одраз љубавне приче која се помаља у садашњости, између Девојке и Младића.
Маја Чоловић Васић (1970, Неготин) је дипломирала на одсеку за музикологију ФMУ у Бегораду године радом Неготинско певачко друштво (1853 – 1912). Уредник је рубрике Музичка критика и савремени токови у Музичкој редакцији Радио Београда 2. Уређује и води емисије Време музике, Класику молим, Аутограм, Висине, 115 за музику и Ars sonora. Аутор је критичких осврта, интервјуа и прилога из области актуелног музичког живота у земљи и иностранству. Као музички сарадник драмског програма Радио Београда учествовала је у реализацији великог броја радио драма и документарних емисија, a као музички критичар сарађивала је у више наврата и са Телевизијом Београд. Музичка продукција РТС-а је ангажовала као аутора стручних коментара штампаних у концертним програмима ансамбала ове куће. Њени текстови објављивани су на страницама дневне и периодичне штампе (Политика, Pro musica, Музички талас, Мокрањац, Буктиња, Побједа, Музика класика, Етноумље). Од 2012. године је аутор циклуса уводних предавања за концерте Београдске филхармоније. Фестивал Мокрањчеви дани прати од детињства, а професионално две деценије. Члан је Програмске комисије и уредник Програмске књижице Фестивала.
Саша Б. Латиновић (1966, Београд) је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Борјане Продановић и проф. Светозара Рапајића. До сада је режирао око 50 позоришних представа. Као дугогодишњи сарадник Радио Београда реализовао је више од 100 радио-драма. Од 2006. до 2008. био је ангажован као уметнички сарадник на Академији умјетности у Бањалуци, на предмету Позоришна режија. За свој рад је вишеструко награђиван (Повеља Витомир Богић, Gran prix Међународног дечјег фестивала у Котору, Gran prix Звездариште, награда округлог стола критике за најбољу представа фестивала Јоаким Вујић, као и награда Мали Јоаким). Живи у Београду, у статусу самосталног драмског уметника.
Камерни хор Лавиринт је основан 2001. године и на свом реперотару негује вокалну музику домаћих и страних аутора различитих епоха. До сада је остварио велики број јавних наступа и концерата у земљи и иностранству (Бугарска, Мађарска, Италија, Република Српска, Аустрија). Добитник је бројних диплома и награда на хорским такмичењима и фестивалима: Прво место и гран-при на Првом међународнм хорском фестивалу Мајске свечаности у Бијељини (Република Српска, 2002) и сребрне медаље на истом фестивалу 2004. и 2006. године; Сребрна диплома на 9. Међународном такмичењу хорова у Будимпешти (Мађарска, 2003); Златна диплома на 4. Интернационланом фестивалу Venecia music (2013); Сребрна диплома на 29. Међународном фестивалу Франц Шуберт – Sing’n’joy (Беч 2014).
Примаријус др сци. мед. Жељка Алексић (специјалиста нуклеарне медицине и доктор медицинских наука), завршила је хармонику и флауту у Основној музичкој школи Стеван Мокрањац у Зајечару. Од 1991. године води вокално-инструментални састав Лавиринт, који је 2001. године прерастао у камерни хор. Добитник је Медаље за културни допринос града Зајечара.
Гудачки квартет Рипиено je основан 2013. године. Чине га ученици Школе за музичке таленте у Ћуприји из класе проф. Милице Михаиловић: виолинисткиње Милица Стоиљковић (2000) и Милица Костић (1999), виолисткиња Милена Стоиљковић (2000) и виолинчелиста Огњен Милосављевић (1999), који захваљујући врло напредном и специјалном програму школе имају прилику да већ у раном узрасту свирају камерну музику на врло високом нивоу. Као соло извођачи и чланови камерних састава освојили су многобројне награде на републичким и међународним такмичењима. Усавршавали су се на курсевима камерне музике квартета Амернет из САД, и на мајсторским радионицама које су водили маестро Бруно Кампо из Гватемале (пројекат El Sistema), као и професори Дејан Млађеновић и Драган Ђорђевић (ФМУ Београд). Квартет има богат репертоар и редовно представља школу на свим значајним концертима (Коларчева задужбина, Галерија САНУ, Културни центар Београд, Сава Центар).
Дечји хор Музичке школе Стеван Мокрањац у Неготину добио је назив Вивак по истоименом Мокрањчевом делу за двогласни дечји хор, на стихове Јована Јовановића Змаја. Као што стручан музички израз vivo – vivace означава живо – живахно, тако ова деца симболизују живот, радост, светлост, топлину и будућност Неготина. Хор је настао 2014. године и наступао је на концертима школе, на концерту Деца – деци на малој сцени Дома културе у Неготину, као и на традиционалном Новогодишњем концерту Музичке школе у великој сали Дома културе Стеван Мокрањац.
Александра Ђукић (1987, Пула) је средњу музичку школу Стеван Мокрањац у Неготину завршила 2006. године. На Факултету Уметности у Нишу (смер: општа музичка педагогија) је дипломирала 2011 године. Добитник је стипендије Фонда за младе таленте Републике Србије као најбољи студент овог факултета. Педагошким радом је почела да се бави 2011. године у музичкој школи Стеван Мокрањац у Неготину. Као професор бележи запажене резултате у раду са ученицима на такмичењима. Са дечјим хором МШ, редовно наступа на многобројним манифестацијама. Аранжер је неколико песама за децу и активно ради као корепетитор и диригент дечјег хора. Учесник је хорских радионица у оквиру Arena International у Пули (Хрвастка).
Драгана Мариновић – Симоновић (1981, Kњажевац), дипломирани музичар – акордеониста, завршила је средњу музичку школу Стеван Мокрањац у Неготину, у класи Светлане Кравченко, а потом Академију лепих уметности у класи Бобана Бјелице у Београду. Од 2000. године бави се педагошким радом, који прати велики број награђених ученика на солистичким такмичењима, од којих се издвајају две специјалне награде на републичком и међународном такмичењу и такмичењима камерних ансамбала – прве награде на међународним такмичењима Петар Коњовић, Београд, Нови Кнежевац и на Фестивалима музичких и балетских школа широм Србије, као и награде за оркестарско извођење. Учествовала је у раду жирија на разним регионалним и међународним такмичењима хармоникаша. Након завршене основне и средње школе њени ђаци успешно настављају студије.