11:00
11:00 Градски трг
Концерт: Класика у 11
Студенти Факултета музичке уметности, Београд
Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду 2015. године обележава 78 година од оснивања. Као најстарија високошколска институција у области музичке педагогије, заслужан је за постављање темеља укупног развоја система музичког школства у Србији. Данас са 822 студента и готово 200 наставника највећи је у региону и својим студијским програмима покрива све специјалности у области музике.
Студије су окренуте школовању професионалних музичара-извођача и музичких педагога, али укључују и композицију, музикологију, етномузикологију, спајајући поља уметности и друштвено хуманистичких наука. Настава на Факултету музичке уметности организована је на дванаест одсека: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти (виолина, виола, виолончело, контрабас), Дувачки инструменти (флаута, обоа, кларинет, фагот, хорна, труба, тромбон и туба), Музикологија, Солфеђо и музичка педагогија, Музичка теорија, Етномузикологија, Полиинструментални (чембало, харфа, оргуље, гитара, удараљке), Камерна музика и Џез. Настава обухвата 26 студијских програма и организује се на свим нивоима студија: основним, дипломским и докторским у пољима уметности и друштвено хуманистичких наука, односно у областима музике и извођачких уметности, као и науке о уметности. Међу наставницима су најистакнутији српски уметници – композитори Зоран Ерић, Исидора Жебељан, диригент Бојан Суђић, баритон Никола Мијаиловић, сопран Анета Илић, пијаниста Александар Сердар, виолинисткиња Маја Јокановић, виолиста Дејан Млађеновић, челисткиња Сандра Белић, контрабасиста Небојша Игњатовић, флаутиста Љубиша Јовановић, трубач Младен Ђорђевић, харфисткиња Љиљана Несторовска и многи други. Њихови најбољи студенти представиће се на новом програму Мокрањчевих дана – Класика у 11, придружујући се европској пракси одржавања концерата на отвореном.
17:00
17:00 Мокрањчева родна кућа
Свечано отварање Фестивала
Полагање цвећа на споменик
Стевана Ст. Мокрањца
Поздравна реч:
– Јован Миловановић,
председник општине Неготин
– представник Министарства
културе и информисања
Беседа:
Владимир Крањчевић, диригент
Фестивал отвара:
Бојан Суђић, диригент
Заједнички наступ учесника Натпевавања и
хорова из Неготина
Стеван Ст. Мокрањац – Шеста руковет
Диригент: мр Вера Царина
18:00
18:00 Галерија Дома културе
Изложба слика: Недељко Гвозденовић
Академик Недељко Гвозденовић (1902-1988), сликар и некадашњи професор Ликовне академије у Бегораду један је од идејних твораца оснивања Куће легата као засебне установе културе која се бави чувањем заоставштина поклоњених граду Београду. Велики дародавац је сву своју покретну и непокретну имовину поклонио родном Мостару, граду Београду у коме је провео највећи део свог живота и САНУ, као успомену на своје дугогодишње чланство и приврженост овој институцији. Гвозденовић је био сликар изразито лирског темперамента, што га је сврстало у представнике интимистичког сликарства. Сликајући обичне, мале предмете и призоре, мртве природе, ентеријере, пределе и портрете, превасходно је био заокупљен проучавањем ликовних проблема, процесом претварања чисте боје у апстрактну, линеарну форму, или (како је сам говорио) – „редукцијом визуелног на један колористички акценат и јасну линеарну структуру“.
Легат, који чинe 562 уметничка дела, од тога 45 слика у техници уље на платну и на картону, и више од 500 радова на папиру у разним техникама, поклонио је граду Београду 1980. године, са жељом да поклон још за његова живота буде приступачан широј културној јавности. Град Београд га је поверио на чување и јавно излагање Музеју града Београда, а потом је – 2007. године Гвозденовићев легат предат на старање Кући легата.
19:00
19:00 Дом културе
Натпевавање хорова
Обавезна композиција:
Стеван Ст. Мокрањац – Друга руковет
Букурешт – Sound
Диригент: Војку Попеску
Хор Sound (Букурешт, Румунија) је мешовити ансамбл чији број чланова варира од програма који изводи и догађаја у оквиру којих наступа. Хор је основан 1994. године и чине га студенти и дипломци различитих универзитета у Букурешту. Реперотар Хора је разноврстан и обухвата традиционалне румунске песме, мадригале, госпел, византијску музику, као и савремене композиције и популарну литературу. Хор је до сада учествовао на многим националним и интернационалним фестивалима и такмичењима освојивши како наклоност публике, тако и низ признања: Златне медаље на Хорским олимпијадама у Линцу и Грацу, Аустрија (2000. и 2008), на Фестивалу духовне музике у Превези, Грчка (2005), Grand Prix на Хорском фестивалу у Охриду, Македонија (2010), Награда у категорији фолклорне музике на фестивалу Cracovia Cantans, Краков, Пољска (2011) итд.
Војку Попеску (1952) је дипломирао на Националном универзитету за музику у Букурешту. Каријеру посвећену хоркој уметности започео је као члан хора Мадригал, са којим је касније сарађивао као диригент и уметнички директор. 1994. године је основао хор и Кулутурно удружење Sound, у оквиру кога је организовао низ хорских фестивала, симпозијума и мајсторских радионица у Румунији. Као диригент овог Хора освојио је низ награда на угледним фестивалима и такмичењима, на којима је био ангажован и као члан жирија. Од 1988. године је диригент Дечјег хора Румунског радија.
.
Истанбул – Назим Хикмет
Диригент: Ердем Нусрет Каракаш
Академски хор Назим Хикмет (Истанбул, Турска) је основао диригент Ердем Нусрет Каракаш 2011. године. Циљ овог ансамбла (који носи назив славног турског песника) је да прошири устаљене границе у хорском извођаштву и пружи алтернативни избор онима који желе да открију разноврсност и богатство музике композитора из различитих земаља, говорних подручја, стилова и епоха. Чланови Хора су углавном аматери, узраста од 14 до 55 година. Богати репертоар чине класична остварења од периода ренесансе до савремених дела, аранжмани поп, џез, народних и дечјих песама, као и композиције писане на стихове Назима Хикмета. Хор је до сада учествовао на неколико фестивала хорске музике у Турској на којима је освојио награде у категорији народне и духовне музике (19. Фестивал турске хорске музике у Анкара и 3. Интернационални хорски фестивал у Истанбулу).
Ердем Нусрет Каракаш (1982) је студирао на Државном конзерваторијуму Бенедето Марчело у Венецији од 2000. до 2005. године (класа Стефано Гибелато). Звање мастера педагогије (2008) и докторат из области оперског извођења (2015) стекао је на Државном конзерваторијуму Универзитета у Истанбулу на коме је годинама ангажован као предавач. Оснивач је и диригент Дечјег хора овог Конзерваторијума.
.
.
.
Москва – Елегија
Диригент: Марина Алексејева
Московски хор Елегија, основан 1992. године, већином чине аматери који су дипломирали у Дечјој школи хорког певања Весна. Репертоар Хора чине дела класика, старих мајстора и модерних, руских и иностраних композитора. Пoсебну пажњу хор поклања духовној музици и аранжманима народних песама. Хор често наступа у Москви и другим руским градовима, учествује на домаћим и међународним такмичењима и фестивалима, на којима осваја награде и признања. Издвајају се наступи на Фестивалу црквене музике у Хајновки, Пољска 2005. (специјална награда), на Фестивалу православне музике у Гродном, Белорусија 2009. (2. награда). На VIII интернационалном Мoцарт фестивалу у Прагу, Чешка, 2013. (Сребрна и Златна диплома у двема категоријама) и на Феситвалу студентских и академских хорова Русије у Јарославу 2009. и 2014. године и низ других. У мају 2012. Хор је учествовао на II интернационалном фестивалу Сергјеј Рхамањинов у Америци, а остварио је и низ гостовања у Естонији, Финској, Немачкој, Аустрији, Француској …
Марина Алексејева је завршила Дечју школу хорског певања Весна у којој данас ради као руководилац хора и наставник солфеђа. Стручно образовање стекла је у Московској музичкој школи М.Иполитов-Иванов (1976) и на Државном конзерваторијуму М.И.Глинка у Нижњем Новгороду (1985). Од 1992. године је диригент хора Елегија, а од 2008. године је уметнички директор овог ансамбла. Добитник је награда из области образовања и културе од московских власти.
.
.
Панчево – Панчевачко српско црквено певачко друштво
Диригент: мр Вера Царина
Панчевачко српско црквено певачко друштво (ПСЦПД) непрекидно делује од свог оснивања 1838. године и заузима једно од најзначајних места у музичкој историји српског народа и културе. У Друштву су деловали: Прота Васа Живковић, Никола Ђурковић, Даворин Јенко, Корнелије Станковић, Мита Топаловић, Јован Бандур и др. Споменица Панчевачког српског црквеног певачког друштва 1838 – 1938, коју је написао Др Миховил Томандл, један је од најзначајнијих историјских докумената о почецима српске музичке културе. У свом дугом радном веку Друштво је добило бројна признања и награде међу којима се издвајају: Застава, дар Краља Петра (1838), Орден Светог Саве III и II реда, Награда града Панчева (2008), Медаља Миша Анастасијевић за допринос култури Војводине, признања на интернационалним и домаћим хорским такмичењима и фестивалима. Последње у низу је (пети пут освојено) највише признање Фестивала духовне музике Хорови међу фрескама, Награда Војислав Илић, у Београду 2014. године и награда и признање на Међународном фестивалу Нишке хорске свечаности – Апсолутни победник Фестивала, са посебном похвалом за извођење Пете руковети Стевана Мокрањца.
мр Вера Царина, студирала је и магистрирала соло певање, клавир и камерну музику на Државном конзерваторијуму П. И. Чајковски у Кијеву, Украјина. Активна је као диригент, певач и наставник соло певања и камерне музике. Као диригент, добитник је многих награда на фестивалима и такмичењима у земљи и иностранству међу којима су: Најбољи диригент на фестивалу Хорови међу фрескама (2003, 2005. и 2010), награда Про-футуро – за допринос развоју мултикултурализма и мултиетичности, Повеље за успехе на пољу уметности – награда поводом Дана града 2010. године. Аутор је научних радова и предавач на многим научним скуповима у Финској (Јоенсу), Бугарској (Поморје), Сремски Карловци. Са ансамблима своје класе за камерну музику у МШ Јован Бандур освајала је многе награде и признања на такмичењима у земљи и иностранству. Диригент ПСЦПД је од 2000. године.
Солун – Каламариа (Kalamaria Choir)
Диригент: Костис Папазоглу
Хор Каламариа (Солун, Грчка) је основан 2007. године. Његов репертоар је разноврстан, али је акценат на делима барокних мајстора (Анерио, Вивалди, Калдара, Букстехуде, Бах). Хор је до сада учествовао на такмичењу Свет пева, у Санкт Петерсбургу 2007. године, представио се програмом филмске музике на фестивалу Para thin alos а у априлу 2008. године је приредио коцерт са делима Јохана Себастијана Баха поводом 120 година Немачког института у Солуну. Са хором Аристотеловог универзитета Јоанис Мантакс извео је у децембру 2009. године ораторијум Месија Г.Ф. Хендла, док је 2010. године гостовао у Француској. Наредне године је поводом 100 годишнњице рођења Одисеаса Елитиса извео дело Axion Esti које је Микис Теодоракис компоновао на стихове овог грчког песника. Ову је композицију Хор изводио у разним градовима Грчке. Године 2013. Хор је објавио компакт диск са делима солунских композитора и сарађивао на концертима са грчком певачицом Маријом Фарантури. У сарадњи са Камератом општине Аристотелис Хор је изводио Вивалдијеву Глорију, а заједно са локалним удружењима активно учествује у музичкој едукацији.
Костис Папазоглу је студирао на Државном конзерваторијуму у Солуну. Студије је наставио у Бечу (блок флаута и дириговање). 1994. године је основао ансамбл Concerto ellenico и камерни окрестар Concerto Conservatorio чији чланови свирају на аутентичним инструментима. Диригент је многих солунских ансамбала ( Хор локалне јеврејске заједнице, вокалног ансмабла Еn chor) као и Омладинског симфонијског оркестра и хора Каламариа. Приредио је низ концерата као диригент и солиста и учествовао на неколико фестивала широм Европе (Немачка, Аустрија, Холандија, Шведска Италија, Русија, Бугарска), у Египту и Израелу. Члан је Европског удружења професора блок флауте.
.
Софија - Ангел Манолов
Диригент: Дарена Попова
Академски хор Ангел Манолов је 1933. године основао Ангел Манолов као 
један од првих студентских хорских ансамбла у Бугарској. Током више од 80 година постојања Хор је наступио на више од 4000 концерата у земљи и преко 350 у иностранству. Добитник је многих првих награда, златних медаља, диплома и признања на хорским фестивалима и такмичењима у Будимпешти, Берлину, Прагу, Москви, Бечу, Ланголену, Варни, Торевјехи, Анталији, Арецу. У периоду од 1933. године до данас преко 4100 студената је прошло кроз хор, од којих је њих 250 изабрало музику за свој позив. Међу њима су позанти оперски певачи: Борис Кристоф, Маргарита Лилова, Александрина Милчева. Репертоар овог ансамбла је разноврстан. Чине га бугарске и руске хорске композиције, словенски православни напеви, остварења западноевропске класичне литературе као и дела савремених композитора из различитих земаља. Од 1998. године Хором диригује Дарена Попова.
Дарена Попова је дипломирала 1984. године на Државној музичкој академији у Софији, на одсеку за хорско дириговање у класи Васила Арнаудова. Од 1998. води хор Ангел Манолов, а од 2005. и фолклорну групу Чемерика. Њена високо одговорна професионалност предуслов је за успех ансамбала којима диригује. Последњих година је освојила низ признања на хорским такмичањеим и фестивалима у Шпанији, Данској, Аустрији, Словачкој, Великој Британији, Италији, Француској … На 51. и 55. интернационалном такмичењу у Торевјехи (Шпанија, 2005. и 2009. године) освојила је награду Хозе Одар за најбољег диригента. Најбољим диригетном је проглашена и на Такмичењу у граду Фреамунде у Португалу 2010. године. Од 1993 године члан је фестивла Europa Cantat.
Жири
ЖИРИ НАТПЕВАВАЊА ХОРОВА
Даринка Матић-Маровић,диригент
Владимир Крањчевић, диригент
Бојан Суђић, диригент
Даринкa Матић – Маровић, изванредна уметничка личност која здружује култивисану музикалност, ауторитативност, сугестивност, неисцрпну енергију и потпуну посвећеност раду. Њене надахнуте интерпретације, врло захтевног домаћег и страног, класичног и савременог репертоара, са одушевљењем је прихватила публика у најугледнијим саламa у преко 40 земаља света (готово свим земљама у Европи, као и у САД, Канади, Куби, Мексику, Кини, Индији, Пакистану, Ирану, Јужној Кореји, Монголији. После гимназије и музичке школе у Котору, дипломирала је на београдској Музичкој академији, наставнички одсек са клавиром као главним предметом, а потом и дириговање у класи Михаила Вукдраговића. Предавала је у Средњој музичкој школи Станковић и на Факултету музичке уметности, на којем је била редовни професор дириговања, и декан у периоду од 1983. до 1989. године. Функцију Ректора Универзитета уметности у Београду обављала је од 1989. до 1998. године. Њена блистава каријера везује се превасходно за женски хор Collegium musicum (од оснивања 1971. године) и мешовити Академски хор Бранко Крсмановић – данас Обилић (од 1980. године), са којима је остварила бројне концерте и турнеје. Добитница је великог броја првих и специјалних награда на најпрестижнијим домаћим и светским хорским такмичењима (Ланголен, Варна, Арецо, Горица, Берлин, Торевијеха, Масмехелен…). Учествовала је на великим светским фестивалима (Прашко пролеће, Берлински свечани дани, Жорж Енеску, фестивал Пуебло у Мексику, Превеза…). Наступала је са многим угледним оркестрима у земљи и иностранству, посебно у извођењу великих вокално-инструменталних дела. Више од две деценије ангажована је као професор на Музичкој академији на Цетињу. Добитник је бројних значајних награда и признања (награда за животно дело Удружења музичких уметника Србије, Удружења музичких педагога Србије), а 2010. је проглашена и за професора емеритуса и почасног доктора Универзитета Црне Горе. Однеговала је бројне генерације младих диригената. Члан је жирија на многим домаћим и међународним такмичењима.
Диригент Владимир Крањчевић (1936, Загреб) – један од најугледнијих уметника на просторима бивше Југославије – дипломирао је клавир на Музичкој академији у Загребу у класи Л. Шабана. Дириговање је студирао код С. Златића у Загребу и И.Маркевича у Монте Карлу. Магистрирао је код В. Илића на Музичкој академији у Београду. Био је шеф-диригент Камерног оркестра Ватрослав Лисински, једног од најуспешнијих хорова на подручју бивше Југославије – Академског хора Иван Горан Ковачић, Мешовитог хора и Симфонијског оркестра Хрватске радио телевизије, Загребачких мадригалиста и Коморне опере бб. Такође је био шеф Музичке продукције РТБ-а (1988-1991). Обављао је дужности директора Музичке школе Ватрослав Лисински у Загребу, Опере Хрватскога народног позоришта у Загребу, као и Вараждинских барокних вечери.
На Музичкој академији у Загребу предавао је непрекидно од 1978. до 2007. године: од 1995. у звању редовног професора, а од 2000. (до одласка у пензију) као редовни професор у трајном звању. 2014. године је именован за професора емеритуса на Загребачком универзитету. Као пијаниста и диригент, самостално и са ансамблима, гостовао је у Аустрији, Босни и Херцеговини, Француској, Грчкој, Италији, Кини, Куби, Македонији, Немачкој, Словенији, Северној Кореји, бившем Совјетском Савезу, Србији, Швајцарској, Шпанији, Великој Британији. Као диригент снимио је око 5 хиљада минута трајних снимака за радио и телевизију, двадесетак грамофонских плоча и 20 компакт дискова са делима домаће и светске музичке литературе. Награђен је бројним угледним наградама, међу којима су: Јосип Штолцер Славенски, Награде града Вараждина (1983, 1986, 1995), награде Иван Лукачић и Јурица Мураи, годишње награде Владимир Назор (1996), награде Ватрослав Лисински Хрватског друштва складатеља (2001), Награда за животно дело Хрватског друштва музичких и плесних педагога (2008) и највиша дискографска награда – Порин – за најбоље извођење вокално-инструменталног дела (1996. и 2003). Добитник је и златне медаље Вараждинске бискупије. Био је ментор 101 диплмцу на Музичкој академији у Загребу.
Водеће диригентско име у српској музици, Бојан Суђић је шеф-диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС и извршни и уметнички директор Музичке продукције РТС. Редовни је професор и шеф катедре за дириговање на Факултету музичке уметности у Београду. Ове године обележава тридесетогодишњицу професионалне диригентске каријере. Од самог почетка његов рад одликовали су изузетна ширина и разноврсност репертоара хорске, симфонијске и сценске музике, изванредна постигнућа и бројна признања – почев од Прве награде на Југословенском такмичењу младих уметника у Загребу 1989, преко најзначајнијих професионалних признања у домаћој музици: награде на Међународној трибини композитора, годишње награде Удружења музичких уметника, награде Града Београда, Златног беочуга, годишње награде часописа Музика класика и других. Интензивно наступа на домаћим и иностраним сценама. Од 1992. године је стални диригент Хора и Симфонијског оркетсра РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално-симфонијских остварења светске и домаће баштине. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и основа обимне Суђићеве дискографије. Од 1989. године је интензивно сарађивао и са Београдском филхармонијом. Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи оркестар Опере Народног позоришта у Београду, а у сезони 1999/2000. био је његов шеф-диригент. Генерални музички директор Опере био је 2004/2005. Од 1998. године отпочиње ангажман као гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2000. године. Са овим ансамблом остварио је више од 150 оперских и балетских представа. Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне опере. Као гост-диригент наступао је са преко четрдесет оркестара у региону и свету, попут Хелсиншке филхармоније, Новосибирске филхармоније, Турку филхармоније, Филхармоније УНАМ.