11:00
11:00 Градски трг
Концерт: Класика у 11
Студенти Факултета музичке уметности, Београд
Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду 2015. године обележава 78 година од оснивања. Као најстарија високошколска институција у области музичке педагогије, заслужан је за постављање темеља укупног развоја система музичког школства у Србији. Данас са 822 студента и готово 200 наставника највећи је у региону и својим студијским програмима покрива све специјалности у области музике.
Студије су окренуте школовању професионалних музичара-извођача и музичких педагога, али укључују и композицију, музикологију, етномузикологију, спајајући поља уметности и друштвено хуманистичких наука. Настава на Факултету музичке уметности организована је на дванаест одсека: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти (виолина, виола, виолончело, контрабас), Дувачки инструменти (флаута, обоа, кларинет, фагот, хорна, труба, тромбон и туба), Музикологија, Солфеђо и музичка педагогија, Музичка теорија, Етномузикологија, Полиинструментални (чембало, харфа, оргуље, гитара, удараљке), Камерна музика и Џез. Настава обухвата 26 студијских програма и организује се на свим нивоима студија: основним, дипломским и докторским у пољима уметности и друштвено хуманистичких наука, односно у областима музике и извођачких уметности, као и науке о уметности. Међу наставницима су најистакнутији српски уметници – композитори Зоран Ерић, Исидора Жебељан, диригент Бојан Суђић, баритон Никола Мијаиловић, сопран Анета Илић, пијаниста Александар Сердар, виолинисткиња Маја Јокановић, виолиста Дејан Млађеновић, челисткиња Сандра Белић, контрабасиста Небојша Игњатовић, флаутиста Љубиша Јовановић, трубач Младен Ђорђевић, харфисткиња Љиљана Несторовска и многи други. Њихови најбољи студенти представиће се на новом програму Мокрањчевих дана – Класика у 11, придружујући се европској пракси одржавања концерата на отвореном.
12:00
12:00 Мокрањчева родна кућа
Промоција:
Мокрањчева кућа у Неготину, монографија
Издавач: Музеј Крајине, Неготин
Поводом 100 година од смрти великог српског композитора, Музеј Крајине је 2014. године, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду и уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије, кренуо са израдом монографије Мокрањчеве родне куће, заснованом на истраживању архитектуре родне куће Стевана Мокрањца и свих предмета и уметничких дела.Истраживање је обухватило израду детаљног каталога, као и његово публиковање. Архитектура Мокрањчеве куће и збирка су приказани у виду посебних поглавља и то: Историјат куће Стевана Мокрањца са освртом на локални историјски контекст; Архитектура Мокрањчеве куће; Унутрашње уређење и ентеријер Мокрањчеве куће; Меморабилије и признања композитора; Збирка слика у кући Стевана Мокрањца; Етнолошка збирка сакупљена у кући С. Мокрањца; Збирка музичких записа и плоча у кући С. Мокрањца, Мокрањчева библиотека. У наведеним поглављима исписани су синтетички текстови о свакој збирци, као и потпуни и детаљни каталог збирке. Сваки предмет у кући приказан је и фотографском илустрацијом. Монографија подразумева и превод на енглески језик. Намењена је стручњацима и научној јавности, студентима и ученицима – као вид образовног средства – али и широј читалачкој публици и туристима као вид презентације овог значајног комплекса.
Монографија ће допринети бољој посећености и рецепцији Мокрањчеве родне куће, као и већој туристичкој посети и њеном бољем одржавању.
20:00
20:00 Дом културе
Концерт:
Хор и Симфонијски оркестар РТС
Диригент: Бојан Суђић
Програм:
Л.ван Бетовен: Девета симфонија
Ансамбли Музичке продукције Радио -телевизије Србије – Симфонијски оркестар (1937) и Хор (1938) – делују дуже од седам деценија и представљају стуб музичке делатности радија и телевизије у Србији. Они имају и развијену концертну делатност и својим осмишљеним и ангажованим радом, у земљи и иностранству, значајно доприносе квалитету музичког живота, посебно негујући српску музичку баштину. Ансамблима су, уз најзначајнија гостујућа диригентска имена, у својству шефа-диригента руководили најугледнији музички посленици – Михајло Вукдраговић, Милан Бајшански, Стеван Христић, Крешимир Барановић, Боривоје Симић, Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски, Владимир Крањчевић, Милен Начев и Давид Порселајн. Од 2005. године уметнички директор и шеф диригент ансамбала је Бојан Суђић. Ансамбли су наступали на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварили су и успешне турнеје у Енглеској, Италији, Француској, Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Русији, Румунији, Мароку, Црној Гори и Хрватској.
Осим архивирања концертних снимака чији су програми углавном наменски конципирани, оркестар је остварио и велики број студијских снимака међу којима највише има композиција домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим солистима. Током рада програмски циљеви нису се битно мењали: квалитетно (најчешће премијерно) извођење и снимање остварења домаће музике (историјске и савремене), премијерно представљање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била заступљена на нашим концертним подијумима, посебно монументална вокално-инструментална, симфонијска и a cappella дела. На тој линији изградње највиших извођачких професионалних стандарда и остварења надахнутих оригиналних креација нашли су се и пројекти остварени у последњих десет година рада под уметничким руководством маестра Бојана Суђића. Осим установљавања концертних сезона и учесталијег извођења капиталних дела светске музичке баштине, ансамбли су задржали своје усмерење ка интерпретацији и снимању дела српских композитора, попут композиција В. Мокрањца, Љ. Марић, К. Бабића, В.Радовановића, Р. Максимовића, Д. Деспића, В. Трајковића, М. Михајловића, И. Јевтића, З. Ерића, Ј. Бошњака, Р. Камбасковића, В. Миланковић, С. Божића, И. Жебељан, И. Бркљачића, А. Симића, А. Седлара, З. Мулића, и многих других, као и класика српске музике Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца – којем је поводом обележавања јубилеја стоте годишњице од смрти 2014. године била посвећена централна пажња, Петра Коњовића, Стевана Христића, Марка Тајчевића, и других. Симфонијски оркестар и Хор РТС су добитници најзначајнијих домаћих признања.
Водеће диригентско име у српској музици, Бојан Суђић је шеф-диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС и извршни и уметнички директор Музичке продукције РТС. Редовни је професор и шеф катедре за дириговање на Факултету музичке уметности у Београду. Ове године обележава тридесетогодишњицу професионалне диригентске каријере. Од самог почетка његов рад одликовали су изузетна ширина и разноврсност репертоара хорске, симфонијске и сценске музике, изванредна постигнућа и бројна признања – почев од Прве награде на Југословенском такмичењу младих уметника у Загребу 1989, преко најзначајнијих професионалних признања у домаћој музици: награде на Међународној трибини композитора, годишње награде Удружења музичких уметника, награде Града Београда, Златног беочуга, годишње награде часописа Музика класика и других. Интензивно наступа на домаћим и иностраним сценама. Од 1992. године је стални диригент Хора и Симфонијског оркетсра РТС. Од 1989. године је интензивно сарађивао и са Београдском филхармонијом. Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи оркестар Опере Народног позоришта у Београду, а у сезони 1999/2000. био је његов шеф-диригент. Генерални музички директор Опере био је 2004/2005. Од 1998. године отпочиње ангажман као гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2000. године. Са овим ансамблом остварио је више од 150 оперских и балетских представа. Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне опере. Као гост-диригент наступао је са преко четрдесет оркестара у региону и свету, попут Хелсиншке филхармоније, Новосибирске филхармоније, Турку филхармоније, Филхармоније УНАМ.
21:30 - Свечаност затварања Фестивала
21:30 Дом културе
Свечаност затварања Фестивала
Додела признања
50. Мокрањчевих дана
Завршна реч:
др Бранка Радовић, селектор
Фестивал затвара: Јован Миловановић, председник општине Неготин