У галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“ првог дана Фестивала отворена је изложба графика „Отисак времена“ Модерне галерије „Ликовни сусрет“ из Суботице коју је, после поздравне речи мр Милана Радосављевића, уредника ликовног програма неготинског Дома културе отворила Јасмина Јованчић Видаковић, виши кустос суботичке Галерије „Ликовни сусрет“. Изложбу обухвата двадесет графичких радова из друге половине двадесетог века.
Савремена галерија Суботица основана је 28. априла 1962. године као Ликовни сусрет „Палић“, одлуком тадашњег Народног одбора Општине Суботица. Оснивач је овој установи поверио дужност да „сваке године организује јавно излагање уметничких дела из области сликарства, графике, скулптуре и других облика савремене југословенске уметности“ и да „организује предавања, разговоре са уметницима и ликовним критичарима, као и друге облике популаризације уметничког стваралаштва“. Замишљена као централна документациона установа југословенских колонија, њен посебан задатак било је праћење, проучавање, колекционисање и упознавање публике са уметношћу која је тих година настајала у ликовним колонијама, у почетку само на територији АП Војводине, а затим и широм читаве некадашње СФРЈ. Свега пар месеци након оснивања, организована је прва велика изложба која је требало да представи домете сликарства у уметничким колонијама. Сваке године установа је приређивала по један овакав „ликовни сусрет“, који је (тријенално) приказивао ситуације у различитим уметничким медијима: сликарство, графикa и скулптурa, а од 1968. године и керамикa. Те године је Ликовни сусрет основао Тријенале југословенске керамике, савремене керамике, чијој се организацији касније прикључио и Музеј примењене уметности из Београда. Паралалено са изложбеним активностима, Ликовни сусрет је у првој деценији свога постојања био домаћин и неким од првих стручних симпозијума из области визуелних уметности: 1962. окупио је југословенске сликаре, годину дана касније историчаре уметности, а 1964. југословенске графичаре. Истовремено са овим изложбеним и конгресним активностима, Галерија је почела да формира своју уметничку збирку, па је већ након првог Ликовног сусрета откупила нека од дела изложених на тој смотри. Те године почиње и систематско откупљивање уметнина за збирку, која се тада формира и поступно изграђује. У деценијама које су следиле, Галерија је приредила бројне изложбе тада водећих уметника, не запостављајући комуникацију са већим уметничким центрима, али и помно пратећи локалну уметничку сцену. Правилно просуђујући околности и оцењујући да уметничке колоније губе битку са савременошћу, Галерија је током седамдесетих и осамдесетих настојала да свој рад веже за редовну изложбену делатност, смањујући утицај манифестације Ликовни сусрет. У другој половини последње деценије XX века, Галерија и формално престаје да буде централна сабирна установа за документовање рада уметничких колонија, те тако добија прилику да редефинише своју улогу. Данас, црпећи снагу из своје историје, постаје центар за упознавање свих видова савремене визуелне уметности, место за сазнавање нових информација и тачка комуникације вредности које приказује кроз свој излагачки рад.
