Седма руковет (1894, изведена први пут 20. децембра исте године приликом гостовања Београдског певачког друштва у Будимпешти) носи поднаслов Песме из Старе Србије и Македоније. Тежња за концизношћу облика, инаугурисана Другом, од Ссдме руковети постаје правило. Пет песама је распоређено тако да после две у брзом темпу – полетне Mope, извор вода извирала и такође живахне, али по изразу и врсти такта потпуно контрастирајуће Ајде кој’ ти купи – долази предах, остварен кратким али импресивним мушким хором Што ли ми је. Затим се поново нижу два брза става: духовити, пикантни скерцо Посеја дедо, са вештим наизменичним коришћењем хорских група, и завршно коло Варај Данке, изграђено скоро у целини на оргелпункту који евоцира звук гајди. После широкo изведеног динамичког лука разиграност се стишава и руковет изумире у pianissimu. (Занимљиво је да у Мокрањчевом рукопису код Посеја дедо стоји напомена да прву осмину у сваком такту треба мало продужити, што би у ствари значило да уместо такта 3/8 треба да буде 7/16!).
VII РУКОВЕТ ПРЕУЗМИ ТЕКСТ