Последња, Петнаеста руковет (1909, први пут изведена 13. јануара 1910) обухвата, као и Десета, песме из Македоније, мелодијски или ритмички веома изразите. Елегична Марије, бела Марије рађена је у фино извајаној хармонској полифонији, a свака строфа је праћена ритмички живахним припевoм. Обасјала месечина има карактер скерца, чији је ток испрекидан наглим метричким променама, а преношењем појединих строфа у други тоналитет добила је обрисе ронда. Још изразитији и пикантнији је ритам треће песме Бог да го убије, где преовлађује петосмински такт. Тенорски соло Прошета, мајко, девет години одише оријенталном атмосфером, а грациозна завршна песма Сејала Динка босиљак, после вешто спроведене канонске имитације у средњој строфи, води до понешто неочекиваног али ефектног краја. (Уз ову песму стоји Мокрањчева напомена: „Последњу осмину у сваком такту мало одужити“, што би значило да је нотирани такт 2/4 у ствари 9/16 или – ако се пунктирана осмина са шеснаестином схвати као осмина + шеснасстина – управо карактеристични македонски ритам 8/16 = 3+2+3!).
XV РУКОВЕТ ПРЕУЗМИ ТЕКСТ | ПРЕУЗМИ НОТЕ